1959
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1959. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Аљаска је примљена у Унију као 49. америчка савезна држава.
- 8. јануар — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете француске републике.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци.
- 3. март — Проглашено ванредно стање у британском протекторату Њуленд (Малави).
- 7. март — Мосулски устанак: арапски националисти, присталице Насерове УАР покренули побуну против ирачке владе, која је одмах разбијена.
- 10. март — Почиње Тибетански устанак против кинеских власти, из страха да ће Далај Лама бити отет - угушен до 23-ег.
- 14. март — Из Тиране повучен југословенски амбасадор Милатовић.
- март — Аустријски парламент подржао одлуку корушких власти о прекиду употребе словеначког језика у основним школама; демонстрације у Марибору.
- 18. март — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао закон о уласку Хаваја у САД.
- 24. март — Ирак се повукао из проамеричког Багдадског пакта.
- 26. март — Споразум о постављању 30 америчких ракета Јупитер, два ескадрона, на југоистоку Италије (оперативне 1961).
- 28. март — НР Kина је распустила владу Тибета - у данашњем Тибетанском аутономном региону то се обележава као Дан ослобођења кметова (заправо ослобођени 17. јула).
- 29. март — Бартхелеми Боганда, премијер француске Централноафричке републике, погинуо у авионском удесу.
- 30. март — Сунагавска борба: окружни суд у Токију пресудио да стационирање америчких снага у земљи није уставно, што Уставни суд обара у децембру.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Званична инаугурација споменичког комплекса Вале де лос Цаидос ("Долина палих") у Шпанији.
- 4. април — У Зеници осуђена група од 11 проусташких "завереника".
- 9. април — Програм Меркур: представљена прва седморица америчких астронаута.
- 10. април — Јапански крунски принц Акихито се оженио пучанком Мицхико Схода (царски пар 1989-2019).
- 15. април — Оболели државни секретар САД Џон Фостер Дулс дао оставку, умире следећег месеца.
- април - Међусобне осуде шпијуна у Албанији (двојица на смрт) и ФНРЈ.
- 15 — 26. април — Фидел Кастро у неуспешној "офанзиви шарма" у САД.
- 16 — 22. април — У Kаиру се састао први Арапски нафтни конгрес, коме присуствују и Венецуела и Иран, разговарају о политици координације.
- 25. април — Први бродови пролазе Морским путем Саинт Лавренце, од Монтреала до језера Онтарио - океански бродови сада могу пловити и Великим језерима (званично отварање 26. јуна).
- 26. април — Француски млазњак Суд Авиатион Каравела улази у саобраћај (до 1972. израђено 282 комада; два млазна мотора позади).
- 27. април — Други национални народни конгрес: Љу Шаоћи постаје церемонијални председник НР Kине (до 1968), док Мао Цедунг остаје на челу партије.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Унија Гана-Гвинеја преименована у Унију Афричких Држава (Мали се придружио 1961, разишла се 1962).
- 6. мај — Јужновијетнамски закон 10-59 омогућује смртну казну за уништавање пољопривредних алатки или чланство у неким организацијама, нпр. Виет Цонг.
- 9. мај — Југословенски Црвени крст извештава да ће се 50 рањених алжирских побуњеника лечити у земљи.
- 11. мај и 19. мај — Студентски нереди у Загребу и Скопљу поводом лошег квалитета прехране.
- мај - Почиње нова рунда Лаошког грађанског рата.
- 17. мај — Почела аграрна реформа на Kуби, на челу института за реформу је Че Гевара.
- 17. мај — Kод Лисабона постављено Светилиште Kриста Kраља, по угледу на статуу из Рио де Жанеира.
- 19. мај — Народна армија Вијетнама основала Групу 559 за транспорт и логистику између севера и југа земље.
- 24. мај — Хаићански председник Франсоис Дувалиер доживео јак инфаркт и кому - током опоравка замењује га шеф Тонтон Макоуте Клемент Барбот, који затим завршава у затвору и гине 1963. као неуспели побуњеник.
- 25. мај — Хрушчов отпутовао у Албанију - неспоразуми и неповерење (Совјетско-албански раскол).
- 28. мај — Два мајмунчета, Абле и Мисс Бакер, су прва жива бића која су се вратила из свемира, са америчком ракетом ПГМ-19 Јупитер.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Еквадорска војска гуши нереде у Гуаyакуилу, помиње се 500 мртвих.
- 3. јун — Самоуправа за Сингапур под британском влашћу. Премијер је Ле Kуан Ју (до 1990).
- 3. јун — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
- 14. јун — Доминиканска Република: емигранти упадају у земљу, уз Kастрову помоћ, у намери да збаце председника Трухиља али без успеха.
- 15. јун — Француски амбасадор повучен из Београда због пријема побуњеничког алжирског премијера Абаса.
- 20. јун — Пошто су Совјети одустали од слања прототипа и плана атомске бомбе, НР Kина започиње Пројект 596 - прву бомбу детонирају 1964.
- 20. јун — Kод Лауфена у удесу аутобуса страдало 45 људи.
- 23. јун — Сен Лемас је ирски премијер (до 1966) уместо Еамона де Валере који постаје председник (до 1973) - Лемас је пригушио националистичку реторику у вези Северне Ирске, где ИРА води неуспешну Граничну кампању.
- 24. јун — Амерички зајам од 9 милиона долара за термоелектрану на Kосову, у јулу још 15 милиона за Хидроелектрану на Требишњици.
- 25. јун — СССР предложио успостављање зоне без нуклеарног оружја на Балкану и у Јадранском мору.
- 26. јун — ТВА Флајт 891: авион пао код Милана након удара муње - 68 жртава.
- 28. јун — Етиопска православна тевахедо Црква је добила аутокефалност од Александријске патријаршије.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
- 14. јул — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора.
- 31. јул — Група баскијских студената је основала сепаратистичку организацију ЕТА.
Август
[уреди | уреди извор]- 21. август — Хаваји су примљени у Унију као 50. америчка савезна држава.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 12. септембар — Први нуклеарни ледоломац "Лењин" на пробној пловидби.
- 13. септембар — Први људски објект на Месецу: совјетска Луна 2 је намерно пуштена на површину.
- 14. септембар — Индијски премијер Нехру стиже у посету Kабулу - на једној вечери, прве даме Авганистана се појављују без вела, који више није обавезан.
- 15. септембар — Успостављени дипломатски односи између ФНРЈ и Либерије.
- септембар — Оперативне су прве америчке интерконтиненталне балистичке ракете, Атлас (повучене из службе 1965).
- 15 — 25. септембар — Посета Никите Хрушчова Сједињеним Државама.
- 16. септембар — Представљен Ксерокс 914, прва успешна комерцијална машина за фотокопирање.
- 16. септембар — Шарл де Гол предлаже самоопредељење за "алжирске популације".
- 16. септембар — Председник Сабора НР Хрватске Владимир Бакарић најавио да ће Степинцу бити дозвољено да се врати на положај након одслужења казне 1961.
- 18. септембар — Први комерцијални лет Даглас ДЦ-8 (производња 1958-72; ускотрупни авион, четири млазна мотора).
- 20. септембар — Велење у Словенији проглашено градом.
- 25. септембар — Будистички монах смртно ранио премијера Шри Ланке Соломона Бандаранаикеа. Његова удовица Сиримаво ће бити премијер у три наврата 1960-2000.
- 26. септембар — Тајфун Вера/Исеван најјачи је који је погодио Јапан: страдало је преко 5.000 људи и нанесена велика штета економији.
- 30. септембар — Никита Хрушчов стигао у посету НР Kини: напета атмосфера, ово се сматра почетком Kинеско-совјетског раскола.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Прослава 10 година Народне Републике Kине, поводом које је изведено Десет великих грађевина у Пекингу, међу којима и Велика дворана народа и Национални музеј.
- 5. октобар — Представљен рачунар ИБМ 1401, први из друге генерације, са дискретним транзисторима уместо вакумских цеви.
- 7. октобар — Совјетска Луна 3 снимила "тамну" страну Месеца (послато на Земљу неколико дана касније).
- 7. октобар — Неуспешни атентат на ирачког председника Касима - групу присталица Баса је предводио Садам Хусеин.
- 7. октобар — Прво обарање авиона ракетом земља-ваздух: код Пекинга је ракетом Двина оборен тајвански извиђачки Б-57 на висини од 20.000 м - ради тајности то је приписано ловцу.
- 8. октобар — Избори у УK: Макмиланови конзервативци појачали већину, трећа победа заредом. Маргарет Тачер је изабрана први пут, лабуристи постају доминантни у Шкотској до 2015.
- 9. октобар — Објављено да Ајзенхауер не може примити Броза због заузетог распореда.
- 10. октобар — Око Јасера Арафата у Kувајту је основан покрет Фатах.
- 15. октобар — Украјински националиста Степан Бандера је убијен у Минхену.
- 21. октобар — Бивши Кастров командант авијације Педро Луис Дíаз Ланз, сада пребег, бацао из бомбардера летке на Хавану - у пуцњави на земљи је страдало неколико људи. Камило Киенфуегос је истог дана у Камагуеyу, по Кастровом наређењу, ухапсио команданта Хубера Матоса који се противио скретању ка комунизму.
- 21. октобар — Десет индијских резервних полицајаца страдало у окршају са Kинезима у Ладаху (Дан полицијских мученика у Индији).
- 27. октобар — Југозападни Мексико погођен најгорим пацифичким ураганом, страдало је 1.800 људи.
- 28. октобар — Споразум о инсталирању 15 америчких ракета Јупитер у Турској.
- 29. октобар — Умро краљ Лаоса Шишаванг Вонг, наслеђује га син Сисаванг Ватхана - последњи краљ, збачен 1975.
- 29. октобар — Kомандант кубанске армије, један од главних револуционара, Камило Киенфуегос нестао са авионом.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Уједињени Арапски Емирати и Судан потписали споразум о искоришћавању воде реке Нил.
- 20. новембар — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила Декларацију о правима детета, којом су проглашена једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 14. децембар — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра
- 18. децембар — Решењем ИВ бр. 736 од 18.12.1959. године. Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије оснива се предузеће у изградњи „Рафинерија нафте“ са седиштем у Панчеву.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Кленси Браун, амерички глумац[1]
- 10. јануар — Маурицио Сари, италијански фудбалски тренер[2]
- 13. јануар — Мерима Исаковић, југословенска глумица[3]
- 16. јануар — Шаде, енглеско-нигеријска музичарка и глумица
- 22. јануар — Линда Блер, америчка глумица[4]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 7. фебруар — Предраг Антонијевић, српски редитељ[5]
- 8. фебруар — Маурисио Макри, аргентински политичар[6]
- 15. фебруар — Алистер Кембел, енглески музичар, најпознатији као дугогодишњи певач и фронтмен групе UB40
- 16. фебруар — Џон Макенро, амерички тенисер[7]
- 16. фебруар — Сузана Петричевић, српска глумица и певачица[8]
- 22. фебруар — Кајл Маклаклан, амерички глумац[9]
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Душко Вујошевић, црногорско-српски кошаркашки тренер
- 8. март — Ејдан Квин, амерички глумац[10]
- 11. март — Дејан Стојановић, српско-амерички песник, есејиста и публициста
- 11. март — Нина Хартли, америчка порнографска глумица[11]
- 16. март — Јенс Столтенберг, шведски политичар
- 18. март — Лук Бесон, француски редитељ, сценариста и продуцент[12]
- 18. март — Ајрин Кара, америчка музичарка и глумица (прем. 2022)[13]
- 23. март — Кетрин Кинер, америчка глумица[14]
- 27. март — Иван Сунара, хрватски кошаркаш[15]
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Хелмут Дукадам, румунски фудбалски голман (прем. 2024)[16]
- 1. април — Маргита Стефановић, српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња групе Екатарина Велика (прем. 2002)
- 6. април — Тоде Николетић, српски писац
- 15. април — Андреја Маричић, српски глумац (прем. 2021)[17]
- 15. април — Ема Томпсон, енглеска глумица, сценаристкиња, комичарка и књижевница[18]
- 17. април — Шон Бин, енглески глумац[19]
- 21. април — Роберт Смит, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе The Cure[20]
- 30. април — Стивен Харпер, канадски политичар[21]
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Јанош Адер, мађарски политичар
- 9. мај — Мирослав Милатовић Вицко, српски музичар, најпознатији као бубњар групе Рибља чорба
- 12. мај — Винг Рејмс, амерички глумац[22]
- 15. мај — Вера Нешић, српска певачица (прем. 2011)
- 19. мај — Слободан Антонић, српски политиколог, социолог и политички аналитичар[23]
- 22. мај — Дејвид Блат, израелско-амерички кошаркаш и кошаркашки тренер[24]
- 22. мај — Мориси, енглески музичар[25]
- 29. мај — Руперт Еверет, енглески глумац, писац и певач[26]
- 29. мај — Адријан Пол, британски глумац[27]
- 30. мај — Блаж Слишковић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер[28]
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Алан Вајлдер, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као дугогодишњи члан групе Depeche Mode[29]
- 6. јун — Снежана Ђуришић, српска певачица
- 7. јун — Мајк Пенс, амерички политичар, 48. потпредседник САД[30]
- 10. јун — Карло Анчелоти, италијански фудбалер и фудбалски тренер[31]
- 11. јун — Хју Лори, енглески глумац, редитељ, музичар, комичар и писац[32]
- 13. јун — Бојко Борисов, бугарски политичар, премијер Бугарске у три наврата[33]
- 21. јун — Том Чејмберс, амерички кошаркаш[34]
- 27. јун — Предраг Богосављев, српски кошаркаш
- 29. јун — Мирјана Бобић Мојсиловић, српска књижевница, сликарка, новинарка и ТВ водитељка
- 29. јун — Зорица Томић, српска културолошкиња, социолошкиња културе, публицисткиња и колумнисткиња
- 30. јун — Винсент Д’Онофрио, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент[35]
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Викторија Абрил, шпанска глумица и музичарка[36]
- 8. јул — Роберт Непер, амерички глумац[37]
- 11. јул — Јовица Николић, српски фудбалер[38]
- 12. јул — Чарли Марфи, амерички глумац и комичар (прем. 2017)[39]
- 26. јул — Кевин Спејси, амерички глумац, продуцент и певач[40]
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Џо Елиот, енглески музичар, најпознатији као певач групе Def Leppard.
- 3. август — Џон Макгинли, амерички глумац, сценариста и продуцент[41]
- 5. август — Пит Бернс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Dead or Alive (прем. 2016)
- 10. август — Розана Аркет, америчка глумица, редитељка и продуценткиња[42]
- 14. август — Марша Геј Харден, америчка глумица[43]
- 14. август — Меџик Џонсон, амерички кошаркаш
- 27. август — Герхард Бергер, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1[44]
- 27. август — Данијела Ромо, мексичка певачица, глумица и ТВ водитељка[45]
- 28. август — Брајан Томпсон, амерички глумац[46]
- 29. август — Ребека Де Морнеј, америчка глумица и продуценткиња[47]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Ана Бекута, српска певачица
- 6. септембар — Миодраг Кривокапић, црногорски фудбалер[48]
- 10. септембар — Бранко Видаковић, српски глумац[49]
- 11. септембар — Џон Хокс, амерички глумац[50]
- 13. септембар — Ненад Радуловић, српски музичар, најпознатији као фронтмен групе Последња игра лептира (прем. 1990)
- 18. септембар — Јовица Цветковић, српски рукометаш и рукометни тренер[51]
- 19. септембар — Бранислав Зеремски, српски глумац[52]
- 19. септембар — Оливер Њего, српски оперски певач
- 21. септембар — Крин Антонеску, румунски политичар
- 23. септембар — Џејсон Александер, амерички глумац, комичар, певач, редитељ и ТВ водитељ[53]
- 30. септембар — Еторе Месина, италијански кошаркашки тренер
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Зуфер Авдија, српско-израелски кошаркаш и кошаркашки тренер
- 14. октобар — Ацо Петровић, српски кошаркашки тренер (прем. 2014)
- 21. октобар — Кен Ватанабе, јапански глумац[54]
- 23. октобар — Гордана Бјелица, српска глумица[55]
- 23. октобар — „Вирд Ал” Јанковик, амерички музичар[56]
- 23. октобар — Сем Рејми, амерички редитељ, продуцент, сценариста и глумац[57]
- 25. октобар — Ратко Достанић, српски фудбалер и фудбалски тренер
- 31. октобар — Звонко Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер[58]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Дејан Цукић, српски музичар, новинар, писац и преводилац[59]
- 5. новембар — Брајан Адамс, канадски музичар, музички продуцент и фотограф[60]
- 19. новембар — Алисон Џени, америчка глумица[61]
- 20. новембар — Шон Јанг, америчка глумица[62]
- 23. новембар — Максвел Колфилд, британско-амерички глумац и певач[63]
- 25. новембар — Франческа Гоншо, енглеска глумица[64]
- 27. новембар — Звонко Варга, српски фудбалер и фудбалски тренер
- 28. новембар — Стивен Роуч, ирски бициклиста
Децембар
[уреди | уреди извор]- 22. децембар — Бернд Шустер, немачки фудбалер и фудбалски тренер
- 25. децембар — Златко Делић, српски психолог и енигмата (прем. 2018)
- 29. децембар — Патриша Кларксон, америчка глумица[65]
- 30. децембар — Трејси Алман, енглеско-америчка глумица, комичарка, певачица, плесачица, сценаристкиња, продуценткиња, редитељка и списатељица[66]
- 31. децембар — Милан Јанковић, српски фудбалер и фудбалски тренер[67]
- 31. децембар — Вал Килмер, амерички глумац (прем. 2025)[68]
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 7. март — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (*1877)[69]
- 26. март — Рејмонд Чандлер, амерички књижевник
Мај
[уреди | уреди извор]- 28. мај — Анри Пелисје, француски бициклиста. (*1903)
Јул
[уреди | уреди извор]- 17. јул — Александар Цанков, бугарски политичар. (*1879)[70]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 18. октобар — Џорџ Маршал, амерички генерал и државни секретар САД
Децембар
[уреди | уреди извор]- 28. децембар — Анте Павелић, хрватски политичар
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Емилио Ђино Сегре и Овен Чејмберлен
- Хемија — Јарослав Хејровски
- Медицина — Северо Очоа и Артур Корнберг
- Књижевност — Салваторе Квазимодо
- Мир — Филип Ноел-Бејкер (УК)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Литература
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Clancy Brown | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Maurizio Sarri Manager Profile, Record & Stats | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Merima Isakovic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Linda Blair | Actress, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Predrag Antonijevic | Writer, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Mauricio Macri | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „John McEnroe | Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Suzana Petricevic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Kyle MacLachlan | Actor, Director, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Aidan Quinn | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Nina Hartley | Actress, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Luc Besson | Writer, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Irene Cara | Music Artist, Actress, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Catherine Keener | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Olympedia – Ivan Sunara”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Helmuth DUCKADAM”. www.romaniansoccer.ro. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Andreja Maricic | Actor, Editor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Emma Thompson | Actress, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Sean Bean | Actor, Producer, Animation Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Robert Smith | Actor, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Stephen Harper | Biography, Facts, & Conservative Party | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-19. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Ving Rhames | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Slobodan Antonić - autor”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „David Blatt: Coaching Record, Awards”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Morrissey | Actor, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Rupert Everett | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Adrian Paul | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Admin (2010-01-18). „Slišković Blaž”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Alan Wilder | Music Department, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Mike Pence | Biography, Vice Presidency, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-19. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Hugh Laurie | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Boyko Borisov”. transfermarkt.
- ^ „Tom Chambers Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Vincent D'Onofrio | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Victoria Abril | Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Robert Knepper | Actor, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Olympedia – Jovica Nikolić”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Charlie Murphy | Actor, Writer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Kevin Spacey | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „John C. McGinley | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Rosanna Arquette | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Marcia Gay Harden | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Gerhard Berger | Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Daniela Romo | Actress, Composer, Script and Continuity Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Brian Thompson | Actor, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Rebecca De Mornay | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Miodrag Krivokapic | Football Stats | No Club | Age 65 | 1988-1999 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Branko Vidakovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „John Hawkes | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Olympedia – Jovica Cvetković”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Branislav Zeremski | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Jason Alexander | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Ken Watanabe | Actor, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Gordana Bjelica | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „'Weird Al' Yankovic | Music Artist, Actor, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Sam Raimi | Producer, Writer, Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Admin (2020-03-04). „Živković Zvonko”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Dejan Cukic | Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Bryan Adams | Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Allison Janney | Biography, Movies, TV Shows, Awards, Oscar, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-05. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Sean Young | Actress, Additional Crew, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Maxwell Caulfield | Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Francesca Gonshaw | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Patricia Clarkson | Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Tracey Ullman | Actress, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Janković, Milan Janković - Footballer | BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Val Kilmer | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Britannica Money”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Aleksandŭr Tsankov | Bulgarian statesman, reformer, educator | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-01. Приступљено 2025-01-19.