1960
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
| 1960 на Викимедијиној остави. |
1960. је била преступна година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Камерун стекао независност.
- 23. јануар — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова.
- 24. јануар — Велика побуна у Алжиру против француске колонијалне власти.
Фебруар[уреди]
- 13. фебруар — Француска тестирала своју прву атомску бомбу.
Март[уреди]
- 21. март — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима.
Април[уреди]
- 1. април — Сједињене Државе лансирале први сателит за вријеме, ТИРОС-1
- 2. април — Француска потписала споразум с Мадагаскаром и тиме Мадагаскар постаје независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине.
- 4. април — Прве три женске свештенице заређене у Шведској.
- 4. април — Француска и Федерација Мали (Сенегал и Судан) потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност.
- 19. април — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.
- 21. април — У Бразилу, главни град државе (Федерални Дистрикт) пребачен је из Рио де Жанеира у Бразилију.
Мај[уреди]
- 1. мај — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "U-2".
- 9. мај — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.
- 10. мај — Нуклеарна подморница Наутилус завршила прво подводно опловљавање Земље.
- 15. мај — Спутњик 4 је лансиран у Земљину орбиту.
- 16. мај — Теодор Мајман демонстрирао први ласер.
- 22. мај — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале.
- 23. мај — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини.
- 27. мај — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
Јун[уреди]
- 20. јун — Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске.
- 26. јун — Британска Територија Сомалија добила независност од Британије.
- 30. јун — Белгијски Конго стекао независност од Белгије.
Јул[уреди]
- 1. јул — Гана је постала република, с првим председником Квамеом Нкрумаом.
Август[уреди]
- 3. август — Нигер прогласио независност од Француске.
- 6. август — Куба је национализовала имовину Сједињених држава и осталу имовину у страном власништву на њеном подручју.
- 7. август — Обала Слоноваче стекла независност.
- 7. август — Као одговор на ембарго Сједињених држава, Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби.
- 11. август — Чад стекао независност.
- 16. август — Кипар је стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.
- 16. август — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012.
- 19. август — СССР је лансирао Спутњик 5 са псима Белком и Стрелком, 40 мишева и два пацова.
Септембар[уреди]
- 5. септембар — Председник Конга (Заира) Жозеф Каса-Вубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.
Октобар[уреди]
- 24. октобар — Прототип совјетске интерконтинелтане балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа.
Новембар[уреди]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар[уреди]
- 16. децембар — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе.
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 12. јануар — Доминик Вилкинс, амерички кошаркаш
- 31. јануар — Жељко Штурановић, црногорски политичар
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
- 9. март — Жељко Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 21. март — Аиртон Сена, бразилски аутомобилиста
- 30. март — Бил Џонсон, амерички скијаш
Април[уреди]
- 16. април — Педро Делгадо, шпански бициклиста.
- 19. април — Николета Браски, италијанска глумица и продуцент, супруга Роберта Бенињиа
- 28. април — Валтер Зенга, италијански фудбалер
Мај[уреди]
- 8. мај — Франко Барези, италијански фудбалер
Јун[уреди]
- 1. јун — Светлана Китова, совјетска атлетичарка
Јул[уреди]
- 23. јул — Фадиљ Вокри, југословенски фудбалер
Август[уреди]
- 1. август — Слободан Клипа, српски кошаркаш и тренер
- 10. август — Антонио Бандерас, шпански глумац.
- 12. август — Лоран Фињон, француски бициклиста. (†2010)
Септембар[уреди]
- 17. септембар — Дејмон Хил, британски аутомобилиста
Октобар[уреди]
- 20. октобар — Фахрета Јахић Живојиновић позната и као Лепа Брена.
- 29. октобар — Агим Чеку, албански ратни вођа и политичар.
- 30. октобар — Дијего Армандо Марадона, аргентински фудбалер.
Новембар[уреди]
- 30. новембар — Гари Линекер, енглески фудбалер
Децембар[уреди]
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
- 2. јануар — Фаусто Копи, италијански бициклиста. (*1919)
- 4. јануар — Албер Ками, француски књижевник. (* 1913.)
Фебруар[уреди]
- 10. фебруар — Алојзије Степинац, хрватски надбискуп. (* 1898).
Март[уреди]
Април[уреди]
- 24. април — Макс фон Лауе, немачки физичар
Мај[уреди]
- 30. мај — Борис Пастернак, руски књижевник
Јун[уреди]
Јул[уреди]
- 16. јул — Алберт Кеселринг, немачки фелдмаршал
Август[уреди]
- 6. новембар — Ерих Редер, немачки велики адмирал
Децембар[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Доналд Артур Глејзер
- Хемија — Вилард Френк Либи
- Медицина — Сер Френк Макфарлан Бернет и Питер Брајан Медавар
- Књижевност — Сен Џон Перс
- Мир — Алберт Лутули (ЈАР)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године