1967
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
| 1967 на Викимедијиној остави. |
1967. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 4. јануар — Дорси су објавили свој први албум The Doors.
- 27. јануар — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
- 30. јануар — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.
Фебруар[уреди]
- 10. фебруар — Ратификован је 25. амандман на устав САД.
Март[уреди]
Април[уреди]
- 24. април — Совјетски свемирски брод Сојуз 1 се срушио у Сибиру током повратка на Земљу, усмртивши космонаута Владимира Комарова, прву особу која је погинула при лету у свемир.
Мај[уреди]
- 17. мај — Египатски председник Гамал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва.
- 23. мај — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове.
Јун[уреди]
- 2. јун — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун.
- 5. јун — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана.
- 5. јун — Египат је затворио Суецки канал, дан после избијања Шестодневног рата.
- 10. јун — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво.
Јул[уреди]
- 1. јул — Европска заједница за угаљ и челик, Европска заједница за атомску енергију и Европска економска заједница се формално спајају - створена Европска заједница
- 6. јул — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра).
- 24. јул — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона.
- 29. јул — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи.
Август[уреди]
- 8. август — Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд су основали Удружење држава југоисточне Азије.
Септембар[уреди]
- 10. септембар — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.
Октобар[уреди]
- 18. октобар — Совјетски васионски брод Венера 4 ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу.
Новембар[уреди]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар[уреди]
- 13. децембар — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.
- 15. децембар — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.
Датум непознат[уреди]
- Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победник је био Леонид Штајн.
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 2. јануар — Тија Карер, америчка глумица
- 18. јануар — Иван Заморано, чилеански фудбалер
Фебруар[уреди]
- 1. фебруар — Александар Дунић, српски глумац
- 11. фебруар — Чиро Ферара, италијански фудбалер
- 14. фебруар — Марк Руте, холандски политичар
- 17. фебруар — Ото Хорват, српски писац
- 18. фебруар — Роберто Бађо, италијански фудбалер
- 19. фебруар — Бенисио дел Торо, порторикански глумац
- 20. фебруар — Курт Кобејн, амерички музичар
Март[уреди]
- 1. март — Џорџ Идс, амерички глумац
- 27. март — Зоран Живковић, српски бициклиста.
Април[уреди]
Мај[уреди]
- 27. мај — Пол Гаскојн, енглески фудбалер
- 29. мај — Ноел Галахер, енглески музичар
Јун[уреди]
- 19. јун — Бјорн Дели, норвешки скијаш
- 20. јун — Никол Кидман, аустралијска глумица
- 24. јун — Јанез Лапајне, словеначки филмски режисер.
Јул[уреди]
- 1. јул — Памела Андерсон, канадско-америчка глумица
- 5. јул — Милан Тричковић, ватерполо тренер.
- 15. јул — Адам Севиџ, амерички предузетник, стручњак за специјалне ефекте и ТВ водитељ.
- 16. јул — Вил Ферел, амерички глумац
- 18. јул — Вин Дизел, амерички глумац
- 25. јул — Мет Лебланк, амерички глумац
- 26. јул — Џејсон Стејтам, енглески глумац
Август[уреди]
- 26. август — Александар Ђорђевић, бивши српски кошаркаш.
Септембар[уреди]
- 5. септембар — Никола Којо, српски глумац
- 13. септембар — Мајкл Џонсон, амерички атлетичар
- 19. септембар — Александар Карељин, руски рвач
Октобар[уреди]
- 4. октобар — Лијев Шрајбер, амерички глумац
- 5. октобар — Гај Пирс, аустралијски глумац
- 28. октобар — Џулија Робертс, америчка глумица
Новембар[уреди]
- 7. новембар — Давид Гета, француски музичар
- 22. новембар — Борис Бекер, немачки тенисер
- 28. новембар — Ана Никол Смит, америчка манекенка и глумица († 2007.)
Децембар[уреди]
- 13. децембар — Џејми Фокс, амерички глумац
- 10. децембар — Исидора Бјелица, српска књижевница
- 21. децембар — Михаил Сакашвили, грузијско-украјински политичар
- 22. децембар — Александар Миленковић Шуки, српски бициклиста.
- 23. децембар — Карла Бруни, италијанско-француска манекенка и певачица
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
- 4. јануар — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој (*1914.)
Фебруар[уреди]
- 11. фебруар — Мило Милуновић, српски сликар. (*1897.)
- 18. фебруар — Роберт Опенхајмер, амерички физичар. (*1904).
Март[уреди]
- 31. март — Родион Малиновски, маршал Совјетског Савеза
Април[уреди]
- 19. април — Конрад Аденауер, немачки политичар (* 1876.)
- 24. април — Владимир Комаров, совјетски космонаут. (* 1927)
Мај[уреди]
Јун[уреди]
- 28. јун — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (*1894.)
Јул[уреди]
- 8. јул — Вивијен Ли, америчка глумица, добитница два Оскара (*1913).
- 17. јул — Џон Колтрејн, амерички џез саксофониста и композитор (*1926).
Август[уреди]
- 14. август — Јован Карамата, српски математичар. (*1902).
Септембар[уреди]
- 18. септембар — Џон Кокрофтов, енглески физичар. (*1897).
- 25. септембар — Станислав Сосабовски, пољски генерал
Октобар[уреди]
- 8. октобар — Клемент Атли, британски политичар.
- 9. октобар — Ернесто Че Гевара, марксистички револуционар, кубански герилски вођа и теоретичар, лекар, дипломата и писац.
- 17. октобар — Пу Ји, последњи кинески цар
- 22. октобар — Боривоје Ж. Милојевић, географ, професор Београдског универзитета и академик САНУ
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Ханс Албрехт Бете
- Хемија — Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш и Џорџ Портер
- Медицина — Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн и Џорџ Волд
- Књижевност — Мигел Анхел Астуријас
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године