1969
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
| 1969 на Викимедијиној остави. |
1969. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.
- 10. јануар — Шведска је као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
- 14. јануар — Велики пожар и низ експлозија који су избили на америчком носачу авиона УСС Ентерпрајз су усмртили 28 морнара, повредили 314 и уништили 15 авиона.
Март[уреди]
- 2. март — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури.
- 2. март — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда.
- 12. март — У Београду почео са радом Девети конгрес Савеза комуниста Југославије.
Април[уреди]
- 17. април — Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александер Дупчек поднео је оставку, после краха реформског курса названог Прашко пролеће.
Април[уреди]
- 28. април — Председник Француске Шарл де Гол је дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога.
Мај[уреди]
- 10—20. мај — Битка за коту Хамбургер
- 25. мај — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Нумејри.
Јун[уреди]
- 27. јун — Стоунволска побуна у Кристоферовој улици у Њујорку.
Јул[уреди]
- 14. јул — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас.
- 20. јул — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец.
Август[уреди]
- 15. август — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку.
Септембар[уреди]
- 1. септембар — Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.
Октобар[уреди]
- 27. октобар — Јак земљотрес је погодио Бању Луку, усмртивши 17 особа и наневши велику материјалну штету.
- 29. октобар — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.
Новембар[уреди]
- 18. новембар — Модул америчког васионског брода "Аполо 12" са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец.
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 2. јануар — Томи Морисон, амерички боксер
- 3. јануар — Михаел Шумахер, немачки возач Формула 1
- 12. јануар — Роберт Просинечки, хрватски фудбалер
- 19. јануар — Предраг Мијатовић, бивши црногорски фудбалер.
Фебруар[уреди]
- 1. фебруар — Габријел Батистута, аргентиски фудбалер
- 9. фебруар — Павел Тонков, руски бициклиста.
Март[уреди]
- 14. март — Лари Џонсон, амерички кошаркаш
- 19. март — Горан Шушљик, српски глумац
- 28. март — Иван Готи, италијански бициклиста.
- 31. март — Стив Смит, амерички кошаркаш
Април[уреди]
- 20. април — Феликс Баумгартнер, аустријски падобранац
Мај[уреди]
- 1. мај — Вес Андерсон, амерички редитељ
- 10. мај — Денис Бергкамп, холандски фудбалер
Јун[уреди]
- 14. јун — Штефи Граф, немачка тенисерка
- 15. јун — Оливер Кан, немачки фудбалер
Јул[уреди]
- 19. јул — Николај Севастијанов, бугарски митрополит
Август[уреди]
- 17. август — Кристијан Лејтнер, амерички кошаркаш
- 18. август — Едвард Нортон, амерички глумац
- 18. август — Бобан Стефановић
- 30. август — Небојша Глоговац, српски глумац
Септембар[уреди]
Октобар[уреди]
- 2. октобар — Дејан Говедарица, српски фудбалер
Новембар[уреди]
- 10. новембар — Елен Помпео, америчка глумица.
- 19. новембар — Ришар Виренк, француски бициклиста.
- 29. новембар — Шон Кемп, амерички кошаркаш
- 30. новембар — Ејми Рајан, америчка глумица.
Децембар[уреди]
- датум непознат — Вера Дедовић, српска глумица.
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
- 29. јануар — Ален Далес, амерички дипломата и директор ЦИА
Фебруар[уреди]
- 2. фебруар — Борис Карлоф, британски глумац
- 26. фебруар — Леви Ешкол, израелски политичар
- 26. фебруар — Карл Јасперс, немачки психијатар и филозоф
Март[уреди]
- 28. март — Двајт Д. Ајзенхауер, амерички генерал и 34. председник САД (* 1890)
Април[уреди]
- 7. април — Риста Марјановић, српски фотограф
- 26. април — Морихеј Уешиба, јапански мајстор борилашких вештина
- 26. април — Рене Баријентос, боливијски политичар
Мај[уреди]
- 2. мај — Франц фон Папен, немачки политичар
Јун[уреди]
- 16. јун — Харолд Александер, британски фелдмаршал
- 22. јун — Џуди Гарланд, америчка глумица
Јул[уреди]
- 3. јул — Брајан Џоунс, енглески музичар
- 5. јул — Валтер Гропијус, немачки архитекта
Август[уреди]
- 6. август — Теодор Адорно, немачки филозоф
- 10. август — Тоне Селишкар, словеначки књижевник
- 17. август — Ото Штерн, немачки физичар
- 31. август — Роки Марчано, амерички боксер
Септембар[уреди]
- 2. септембар — Хо Ши Мин, северновијетнамски политичар
- 22. септембар — Адолфо Лопез Матеос, мексички политичар (*1909)
Октобар[уреди]
- 7. октобар — Леон Сјер, белгијски бициклиста, побједник Тур де Франса 1921. (*1888)
- 12. октобар — Соња Хени, норвешка клизачица и глумица
- 21. октобар — Вацлав Сјерпињски, пољски математичар
Новембар[уреди]
- 12. новембар — Љу Шаоћи, кинески политичар
Децембар[уреди]
- 2. децембар — Климент Ворошилов, маршал Совјетског Савеза
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Мари Гел-Ман
- Хемија — Дерек Харолд Ричард Бартон и Од Хасел
- Медицина — Макс Делбрик, Алфред Херши и Салвадор Е. Лурија
- Књижевност — Семјуел Бекет
- Мир — Међународна организација рада (ILO)
- Економија — Рагнар Фриш (Норвешка) и Јан Тинберген (Холандија)