1970
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1970 на Викимедијиној остави. |
1970. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Јуникс ера започела у 00:00:00 UTC
- 2. јануар — Последњи студијски наступ групе Битлси.
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
- 2. март — Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком.
- 4. март — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.
- 18. март — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.
- 19. март — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту, што је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.
Април[уреди]
- 1. април — Основан је радио Студио Б.
- 13. април — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
- 16. април — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе.
Мај[уреди]
- 4. мај — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета Кент у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.
- 24. мај — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Земљи.
- 24. мај — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000 људи, а 600.000 људи остало је без домова.
- 24. мај — Југославија постала први пут првак света у кошарци, победивши репрезентацију САД резултатом 70:63.
Јун[уреди]
- 21. јун — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.
Јул[уреди]
Август[уреди]
- 14. август — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
Септембар[уреди]
- 12. септембар — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи.
Октобар[уреди]
- 16. октобар — У Канади је, након отмица и покушаја убистава које су учинили припадници сепаристичке организације Фронт за ослобођење Квебека, уведено опсадно стање.
- 24. октобар — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа.
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- 18. децембар — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Католичке цркве.
- 31. децембар — Пол Макартни и званично поднео суду захтев за правни разилазак групе Битлс.
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 10. јануар — Алиса Марић, српска шахисткиња
- 13. јануар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (†2004)
Фебруар[уреди]
- 2. фебруар — Дејан Радоњић, црногорски кошаркаш и тренер
- 8. фебруар — Алонзо Морнинг, амерички кошаркаш
- 26. фебруар — Предраг Даниловић, југословенски и српски кошаркаш
Март[уреди]
- 5. март — Александар Вучић, српски политичар
Април[уреди]
- 1. април — Цунг Хи Ли, корејско-амерички модел
- 29. април — Ума Турман, америчка глумица
Мај[уреди]
- 16. мај — Габријела Сабатини, аргентинска тенисерка
- 22. мај — Наоми Кембел, енглеска манекенка и глумица
Јул[уреди]
- 7. јул — Ерик Цабел, немачки бициклиста.
Август[уреди]
- 16. август — Фабио Казартели, италијански бициклиста. († 1995)
- 31. август — Никола Груевски, македонски премијер
Септембар[уреди]
- 8. септембар — Латрел Спривел, бивши амерички кошаркаш.
Новембар[уреди]
- 20. новембар — Ренато Врбичић, хрватски ватерполиста
Децембар[уреди]
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
- 2. фебруар — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (*1872).
Март[уреди]
- 15. март — Артур Адамов, француски књижевник и преводилац јерменског порекла (*1908).
- 31. март — Семјон Тимошенко, маршал Совјетског Савеза (*1895).
Април[уреди]
Мај[уреди]
- 22. мај — Бојан Ступица, српски редитељ, архитекта, драматург, професор и педагог (*1910).
Јун[уреди]
Август[уреди]
Септембар[уреди]
- 1. септембар — Франсоа Моријак, француски књижевник (*1885).
- 18. септембар — Џими Хендрикс, амерички рок певач и гитариста (*1942).
- 25. септембар — Ерих Марија Ремарк, немачки књижевник (*1898).
- 28. септембар — Гамал Абдел Насер, египатски политичар (*1918).
Октобар[уреди]
- 1. октобар — Петар Коњовић, српски композитор (*1883).
- 4. октобар — Џенис Џоплин, америчка певачица (*1943).
Новембар[уреди]
- 9. новембар — Петар II Карађорђевић, југословенски краљ (*1921).
- 9. новембар — Шарл Де Гол, француски генерал и државник (*1890).
- 21. новембар — Чандрасекара Раман, индијски физичар (*1888).
- 25. новембар — Јукио Мишима, јапански књижевник и режисер (*1925).
Децембар[уреди]
- 15. децембар — Леонид Шејка, српски архитекта и сликар (*1932).
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Ханес Олаф Геста Алвен и Луј Ежен Феликс Нел
- Хемија — Луис Ф. Лелоир
- Медицина — Бернард Кац, Улф фон Ојлер и Џулијус Акселрод
- Књижевност — Александар Солжењицин
- Мир — Норман Борлог (САД)
- Економија — Пол Самјуелсон (САД)
