1971
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
| 1971 на Викимедијиној остави. |
1971. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 14. јануар — Седамнаест бразилских политичких затвореника су пуштени на слободу у Сантјагу, Чиле; Ђовани Енрико Бушер је ослобођен 16. јануара.
- 15. јануар — Асуанска брана у Египту је званично отворена.
- 19. јануар — Представници 23 западних нафтних компанија су отпочели преговори са ОПЕК-ом из Техерана за стабилизацију цена нафте.
- 25. јануар — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.
- 31. јануар — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година.
Фебруар[уреди]
- 5. фебруар — Аполо 14 слеће на месец.
- 7. фебруар — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа на државним изборима, али не у свим кантонама.
- 7. фебруар — Владислав Гомулка је избачен из Централног савета Пољске комунистичке партије.
- 8. фебруар — АРВН и америчка авијација упадају у Демократску Народну републику Лаос да би зауставили инфилтрације из Северног Вијетнама.
- 11. фебруар — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.
- 15. фебруар — Белгијски пољопривредници протестују доневши 3 живе краве, како би спречили састанак Европске економске заједнице у Бриселу.
- 26. фебруар — Генерални секретар У Тант је потписао проглас Уједињених нација и прогласио дан пролећне равнодневице као Дан планете Земље.
Март[уреди]
- 8. март — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.
- 26. март — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.
Април[уреди]
- 7. април — У Стокхолму извршен атентат на југословенског амбасадора Владимира Роловића.
Јун[уреди]
- 30. јун — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.
Јул[уреди]
- 18. јул — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати.
- 30. јул — Амерички васионски брод Фалкон из мисије „Аполо 15“ са космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином и првим лунарним ровером спустио се на Месец.
- 30. јул — У судару јапанског борбеног авиона F-86 и путничког авиона боинг 727 погинуле 162 особе.
Август[уреди]
Септембар[уреди]
Октобар[уреди]
- 25. октобар — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.
Новембар[уреди]
- 23. новембар — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.
- 28. новембар — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.
Децембар[уреди]
- 1. децембар — У Карађорђеву, после дуге седнице Председништва ЦК СКЈ којом је руководио Јосип Броз Тито, челници Савеза комуниста Хрватске, Мика Трипало и Савка Дапчевић-Кучар, поднели оставке на своје положаје због афере МАСПОК.
- 2. децембар — Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ум ел Кајвејнa и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата.
- 3. децембар — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат.
Датум непознат[уреди]
- Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви”, Совјетски Савез. Победници су били Анатолиј Карпов и Леонид Штајн.
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Милан Јовановић, српски цртач стрипова
Фебруар[уреди]
- 4. фебруар — Фатмир Љимај, албански политичар
Март[уреди]
- 23. март — Александар Џикић, српски кошаркашки тренер
Април[уреди]
- 1. април — Метод Мен, амерички хип-хоп извођач
- 9. април — Жак Вилнев, канадски аутомобилиста
- 12. април — Шанен Доерти, америчка глумица
- 13. април — Чедомир Јовановић, српски политичар
- 13. април — Вељко Мршић, хрватски кошаркаш и тренер
- 24. април — Ђорђе Ђурић, српски одбојкаш
- 25. април — Владимир Ђокић, српски кошаркаш и тренер
- 27. април — Александар Кнежевић Кнеле, српски криминалац († 1992.)
Мај[уреди]
Јун[уреди]
- 16. јун — Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник († 1996.)
- 28. јун — Фабјен Бартез, француски фудбалер
Јул[уреди]
- 18. јул — Пени Хардавеј, амерички кошаркаш
Август[уреди]
- 25. август — Душан Станковић, српски учитељ
Септембар[уреди]
- 6. септембар — Долорес О'Риордан, ирска музичарка
- 12. септембар — Јунес ел Ајнауи, марокански тенисер
- 18. септембар — Ленс Армстронг, амерички бициклиста
Октобар[уреди]
- 29. октобар — Винона Рајдер, америчка глумица
Октобар[уреди]
Новембар[уреди]
- 3. новембар — Двајт Јорк, бивши фудбалер из Тринидада и Тобага
- 25. новембар — Весна Вукелић Венди, српска турбо-фолк певачица
- 22. новембар — Горан Ђоровић, бивши југословенски и српски фудбалер и репрезентативац
- 28. новембар — Андрија Ђогани, српски играч и певач
Децембар[уреди]
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
- 6. јануар — Филип Тис, белгијски бициклиста. (*1889)
- 10. јануар — Коко Шанел, француска модна креаторка
- 14. јануар — Александар Соловјев, руски историчар и српски научник. (*1890)
- 26. јануар — Херман Хот, генерал нацистичке Немачке. (*1885)
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
- 8. март — Харолд Лојд, амерички глумац
Април[уреди]
- 15. април — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ. (*1916)
Мај[уреди]
Јун[уреди]
Јул[уреди]
- 3. јул — Џим Морисон, амерички рок певач
- 4. јул — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (*1885)
Август[уреди]
- 17. август — Вилхелм Лист, немачки фелдмаршал
Септембар[уреди]
- 11. септембар — Никита Хрушчов, совјетски политичар
Октобар[уреди]
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Денис Габор
- Хемија — Герхард Херцберг
- Медицина — Ерл В. Садерланд млађи
- Књижевност — Пабло Неруда
- Мир — Вили Брант (Немачка)
- Економија — Сајмон Кузнец (САД)