1993
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1993 на Викимедијиној остави. |
1993 је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 2. јануар — Представљен Венс-Овенов план за окончање рата у Босни и Херцеговини.
- 7. јануар — Масакр над Србима у сребреничком селу Кравица.
Фебруар[уреди]
- 27. фебруар — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу.
Март[уреди]
- 11. март — Командант снага УНПРОФОР-а у БиХ, генерал Морилон, стигао у Сребреницу која је била под опсадом српских снага.
- 26. март — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање мировних трупа од 30.000 војника у Сомалију.
Април[уреди]
- 18. април — Савет безбедности УН прогласио Сребреницу „заштићеном зоном“.
- 19. април — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице.
- 19. април — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко.
- 27. април — Фудбалери репрезентације Замбије су погинули у паду авиона у Атлантски океан код Габона на путу да одиграју квалификациону утакмицу за Светско првенство 1994. против Сенегала.
Мај[уреди]
- 1. мај — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу.
- 1. мај — Објављен је банкрот Дафимент банке.
- 5. мај — Народна скупштина Републике Српске је на седници на Палама одбила Венс-Овенов план за решење кризе и окончање рата у Босни и Херцеговини.
- 24. мај — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата.
- 25. мај — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу.
- 31. мај — Добрица Ћосић, гласовима посланика савезног парламента, смењен са места председника СР Југославије
Јун[уреди]
- 1. јун — Српски покрет обнове организовао демонстрације у Београду због физичког напада на посланика СПО у савезном парламенту. Током протеста, покушано заузимање зграде парламента а у нередима погинуо један милиционер. Лидер СПО-а, Вук Драшковић, и његова супруга Даница ухапшени.
- 17. јун — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
- 25. јун — Ким Кембел је постала прва жена на челу Владе Канаде.
- 27. јун — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.
Јул[уреди]
- 9. јул — Председник Србије, Слободан Милошевић, изрекао аболицију брачном пару Драшковић
Август[уреди]
Септембар[уреди]
- 13. септембар — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
- 21. септембар — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу.
- 21. септембар — Муслиманска страна у Босни и Херцеговини одбила предлог мировног споразума, познатијег као Овен-Столтенбергов план, за окончање рата у БиХ.
- 22. септембар — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.
- 24. септембар — Нородом Сиханук је поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија.
Октобар[уреди]
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- 3. децембар — Анатолиј Карпов је победио на шаховском турниру у Тилбургу, Холандија.
- 18. децембар — У Загребу обновљено Српско привредно друштво Привредник.
- 19. децембар — На ванредним изборима за Скупштину Србије, Социјалистичка партија Србије освојила 123 посланичка места.
- 21. децембар — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу.
Датум непознат[уреди]
- Википедија:Непознат датум — Једна од највећих хиперинфлација у историји довела је многе грађане Југославије на ивицу опстанка.
Рођења[уреди]
За више информација погледајте: Категорија:Рођени 1993.
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
Април[уреди]
- 13. април — Немања Дангубић, српски кошаркаш
Мај[уреди]
Јун[уреди]
Јул[уреди]
- 10. јул — Јиржи Весели, чешки тенисер
- 17. јул — Сава Ранђеловић, српски ватерполиста
Август[уреди]
Септембар[уреди]
- 3. септембар — Доминик Тим, аустријски тенисер
- 27. септембар — Моника Пуиг, порториканска тенисерка
Октобар[уреди]
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
Смрти[уреди]
За више информација погледајте: Категорија:Умрли 1993.
Јануар[уреди]
- 6. јануар — Рудолф Нурејев, руски балетан (* 1938.)
- 6. јануар — Дизи Гилеспи, амерички џез музичар (* 1917.)
- 20. јануар — Одри Хепберн, америчка глумица, добитница Оскара (* 1929.)
Фебруар[уреди]
- 11. фебруар — Десанка Максимовић, српска песникиња (* 1898.)
Март[уреди]
- 3. март — Алберт Брус Сејбин, амерички вирусолог пореклом пољски Јеврејин (* 1906.)
- 26. март — Ташко Начић, српски глумац (* 1934.)
- 26. март — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста (* 1914.)
- 31. март — Брендон Ли, амерички глумац (* 1965.)
Април[уреди]
Мај[уреди]
Јун[уреди]
- 15. јун — Џејмс Хант, енглески возач формуле 1 (* 1947.)
Јул[уреди]
Август[уреди]
- 7. август — Татомир Анђелић, српски математичар и механичар (* 1903.)
- 30. август — Милош Жутић, српски глумац (* 1939.)
Септембар[уреди]
- 20. септембар — Ерих Хартман, немачки пилот из Другог светског рата (* 1922.)
Октобар[уреди]
- 31. октобар — Федерико Фелини, италијански редитељ (* 1920.)
Новембар[уреди]
- 11. новембар — Драгомир Гидра Бојанић, српски глумац (* 1933.)
Децембар[уреди]
- 4. децембар — Френк Запа, амерички рок музичар (*1940.)
- 7. децембар — Блаже Конески, македонски књижевник и лингвиста (* 1921.)
Датум непознат[уреди]
- непознат датум — Радивоје Пешић, српски лингвиста (* 1931.)
- непознат датум — Никола Беровски, македонски учитељ и просветитељ (* 1923.)
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Расел Алан Халс и Џозеф Хатон Тејлор млађи
- Хемија — Кари Б. Малис и Мајкл Смит
- Медицина — Ричард Џ. Робертс и Филип А. Шарп
- Књижевност - Тони Морисон
- Мир — Председник Нелсон Мандела (ЈАР) и бивши председник Фредерик Вилем де Клерк (ЈАР)
- Економија — Роберт Фогел и Даглас Норт (САД)
