2-Etoksietanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
2-Etoksietanol
IUPAC ime
Drugi nazivi Celosolv
etilene glikol etil etar
oksitol
Etil celosolv
Identifikacija
CAS registarski broj 110-80-5 YesY
ChemSpider[1] 13836591 YesY
UNII IDK7C2HS09 YesY
DrugBank DB02249
KEGG[2] C14687
ChEBI 46788
ChEMBL[3] CHEMBL119596 YesY
RTECS KK8050000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C4H10O2
Molarna masa 90.12 g mol−1
Agregatno stanje prozirna tečnost
Gustina 0,930 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja

-70 °C, 203 K, -94 °F

Tačka ključanja

135 °C, 408 K, 275 °F

Rastvorljivost u vodi meša se
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
2
0
 
R-oznake R10, R20/21/22,
R60, R61
S-oznake S53, S45
Tačka paljenja 44 °C
Srodna jedinjenja
Srodne etri 2-Propoksietanol
2-Butoksietanol
Srodna jedinjenja Etilen glikol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

2-Etoksietanol, takođe poznat po prodajnim imenima Celosolv ili etil celosolv, je rastvarač sa širokom komercijalnom i industrijskom primenom. On je prozirna, bezbojna, skoro bezmirisna tečnost koja se meša sa vodom, etanolom, dietil etrom, acetonom, i etil acetatom.[4]

2-Etoksietanol se može formirati reakcijom etilen oksida sa etanolom.

Reference[уреди]

  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  4. National Research Council (U.S.). Subcommittee on Spacecraft Maximum Allowable Concentrations (1996). Spacecraft maximum allowable concentrations for selected airborne contaminants. National Academies Press. p. 189. ISBN 978-0-309-05478-2. Приступљено 19. 2. 2012.. 

Литература[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]