2-Etoksietanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
2-Etoksietanol
2-Etoksietanol
Nazivi
IUPAC naziv
2-etoksietanol
Drugi nazivi
Celosolv
etilene glikol etil etar
oksitol
Etil celosolv
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.459
KEGG[1]
RTECS KK8050000
UNII
Svojstva
C4H10O2
Molarna masa 90,12 g·mol−1
Agregatno stanje prozirna tečnost
Gustina 0,930 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja −70 °C (−94 °F; 203 K)
Tačka ključanja 135 °C (275 °F; 408 K)
meša se
Opasnosti
R-oznake R10, R20/21/22,
R60, R61
S-oznake S53, S45
Tačka paljenja 44 °C (111 °F; 317 K)
Eksplozivni limiti 1.7%-15.6%[2]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
2451 mg/kg (miš, oralno)
2125 mg/kg (pacov, oralno)[3]
LC50 (LC50)
2000 ppm (pacov, 7 hr)
1820 ppm (miš, 7 hr)[3]
LCLo (LCLo)
3000 ppm (zamorče, 24 hr)[3]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 200 ppm (740 mg/m3) [skin][2]
REL (preporučeno)
TWA 0.5 ppm (1.8 mg/m3) [koža][2]
IDLH (neposredna opasnost)
500 ppm[2]
Srodna jedinjenja
Srodne etri
2-Propoksietanol
2-Butoksietanol
Srodna jedinjenja
Etilen glikol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

2-Etoksietanol, takođe poznat po prodajnim imenima Celosolv ili etil celosolv, je rastvarač sa širokom komercijalnom i industrijskom primenom. On je prozirna, bezbojna, skoro bezmirisna tečnost koja se meša sa vodom, etanolom, dietil etrom, acetonom, i etil acetatom.[4]

2-Etoksietanol se može formirati reakcijom etilen oksida sa etanolom.

Reference[уреди]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0258
  3. 3,0 3,1 3,2 „2-Ethoxyethanol”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  4. ^ National Research Council (U.S.). Subcommittee on Spacecraft Maximum Allowable Concentrations (1996). Spacecraft maximum allowable concentrations for selected airborne contaminants. National Academies Press. стр. 189. ISBN 978-0-309-05478-2. Приступљено 19. 2. 2012. 

Литература[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]