2-Etoksietanol

Из Википедије, слободне енциклопедије
2-Etoksietanol
2-Etoksietanol
Nazivi
IUPAC naziv
2-etoksietanol
Drugi nazivi
Celosolv
etilene glikol etil etar
oksitol
Etil celosolv
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.459
KEGG[1]
RTECS KK8050000
UNII
Svojstva
C4H10O2
Molarna masa 90,12 g·mol−1
Agregatno stanje prozirna tečnost
Gustina 0,930 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja −70 °C (−94 °F; 203 K)
Tačka ključanja 135 °C (275 °F; 408 K)
meša se
Opasnosti
R-oznake R10, R20/21/22,
R60, R61
S-oznake S53, S45
Tačka paljenja 44 °C (111 °F; 317 K)
Eksplozivni limiti 1.7%-15.6%[2]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
2451 mg/kg (miš, oralno)
2125 mg/kg (pacov, oralno)[3]
LC50 (LC50)
2000 ppm (pacov, 7 hr)
1820 ppm (miš, 7 hr)[3]
LCLo (LCLo)
3000 ppm (zamorče, 24 hr)[3]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 200 ppm (740 mg/m3) [skin][2]
REL (preporučeno)
TWA 0.5 ppm (1.8 mg/m3) [koža][2]
IDLH (neposredna opasnost)
500 ppm[2]
Srodna jedinjenja
Srodne etri
2-Propoksietanol
2-Butoksietanol
Srodna jedinjenja
Etilen glikol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

2-Etoksietanol, takođe poznat po prodajnim imenima Celosolv ili etil celosolv, je rastvarač sa širokom komercijalnom i industrijskom primenom. On je prozirna, bezbojna, skoro bezmirisna tečnost koja se meša sa vodom, etanolom, dietil etrom, acetonom, i etil acetatom.[4]

2-Etoksietanol se može formirati reakcijom etilen oksida sa etanolom.

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0258
  3. 3,0 3,1 3,2 „2-Ethoxyethanol”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  4. National Research Council (U.S.). Subcommittee on Spacecraft Maximum Allowable Concentrations (1996). Spacecraft maximum allowable concentrations for selected airborne contaminants. National Academies Press. стр. 189. ISBN 978-0-309-05478-2. Приступљено 19. 2. 2012. 

Литература[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]