Пређи на садржај

2-Metil-1-butanol

С Википедије, слободне енциклопедије
2-Metil-1-butanol[1][2]
Nazivi
IUPAC naziv
2-Metil-1-butanol
Drugi nazivi
2-Metilbutan-1-ol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.809
UNII
  • OCC(C)CC
Svojstva
C5H12O
Molarna masa 88,148 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0,8152 g/cm3
Tačka topljenja −1.172 °C (−2.078 °F; −899 K)
Tačka ključanja 1.275 °C (2.327 °F; 1.548 K)
31 g/L
Rastvorljivost meša se sa etanolom, etrom; veoma je rastvoran u acetonu
Napon pare 3 mmHg
Viskoznost 4,453 mPa·s
Termohemija
-356,6 kJ·mol-1 (tečnost)
-301,4 kJ·mol-1 (gas)
Opasnosti
385 °C (725 °F; 658 K)
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Amil alkohol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

2-Metil-1-butanol (aktivni amil alkohol) je organsko hemijsko jedinjenje. On se koristi kao rastvarač i intermedijar u proizvodnji drugih hemikalija. 2-Metil-1-butanol je komponenta mnogih smeša amil alkohola sa industrijkom primenom.

2-Metil-1-butanol se može dobiti iz fusel alkohola (jer se prirodno javlja u voću, npr. grožđu,[5]) ili se proizvodi bilo putem hidroformilacije, ili halogenacijom pentana.[2]

  1. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 3—374, 5—42, 6—188, 8—102,16—22, ISBN 978-0-8493-0594-8 
  2. ^ а б McKetta, John J.; Cunningham, William Aaron (1977), Encyclopedia of Chemical Processing and Design, 3, Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 279—280, ISBN 978-0-8247-2480-1, Приступљено 14. 12. 2009 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Howard, Philip H. (1993), Handbook of Environmental Fate and Exposure Data for Organic Chemicals, 4, Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 392—396, ISBN 978-0-87371-413-6, Приступљено 14. 12. 2009