2-Metilnaftalen

2-Metilnaftalen
Nazivi
	IUPAC naziv 2-Metilnaftalen
	Drugi nazivi β-metilnaftalen
Identifikacija
CAS broj	91-57-6;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	6788;
ECHA InfoCard	100.001.890
PubChem C ID	7055;
	SMILES CC1=CC2=CC=CC=C2C=C1; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C11H10
Molarna masa	142,20 g·mol−1
Magnetna susceptibilnost (χ)	-102.6·10−6 cm3/mol
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Reference infokutije

2-Metilnaftalen je policiklični aromatični ugljovodonik (PAH).

NASA je 2014. najavila znatno proširenu bazu podataka^[3]^[4] za detekciju i nadgledanje PAH jedinjenja, uključujući 2-metilnaftalen, u svemiru. Prema NASA naučnicima, preko 20% ugljenika u svemiru je u obliku PAH jedinjenja, mogućih početnih materijala za formiranje života.^[3] Pretpostavlja se da su se PAH jedinjenja formirala neporedno nakon Velikog praska, i stoga su izobilna u svemiru,^[5]^[6]^[7] i asociraju se sa novim zvezdama i eksoplanetama.^[3]

Nekoliko enzima biodegradira 2-metilnaftalen u anaerobnim uslovima.^[8]^[9]

Vidi još[уреди | уреди извор]

1-Metilnaftalen

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в Hoover, Rachel (21. 2. 2014). „Need to Track Organic Nano-Particles Across the Universe? NASA's Got an App for That”. NASA. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2014.
^ Staff (29. 10. 2013). „PAH IR Spectral Database”. NASA. Приступљено 12. 3. 2014.
^ Carey, Bjorn (18. 10. 2005). „Life's Building Blocks 'Abundant in Space'”. Space.com. Приступљено 3. 3. 2014.
^ Hudgins, Douglas M.; Bauschlicher Jr, Charles W.; Allamandola, L. J. (10. 10. 2005). „Variations in the Peak Position of the 6.2 μm Interstellar Emission Feature: A Tracer of N in the Interstellar Polycyclic Aromatic Hydrocarbon Population”. Astrophysical Journal. 632: 316—332. doi:10.1086/432495. Приступљено 3. 3. 2014.
^ Allamandola, Louis; et al. (13. 4. 2011). „Cosmic Distribution of Chemical Complexity”. NASA. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2014)
^ Meckenstock, Rainer U.; Manfred Böhm (2004), „Anaerobic degradation of polycyclic aromatic hydrocarbons”, FEMS Microbiology Ecology (12): 27—36, doi:10.1016/j.femsec.2004.02.019
^ Annweiler, Eva; Arne Materna (2000), „Anaerobic Degradation of 2-Methylnaphthalene by a Sulfate-Reducing Enrichment Culture”, FEMS Microbiology Ecology, 66 (12): 5329—5333, doi:10.1128/AEM.66.12.5329-5333.2000

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[NASA-20140221-3] а ^б ^в Hoover, Rachel (21. 2. 2014). „Need to Track Organic Nano-Particles Across the Universe? NASA's Got an App for That”. NASA. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2014.

[PAH-20131029-4] Staff (29. 10. 2013). „PAH IR Spectral Database”. NASA. Приступљено 12. 3. 2014.

[SP-20051018-5] Carey, Bjorn (18. 10. 2005). „Life's Building Blocks 'Abundant in Space'”. Space.com. Приступљено 3. 3. 2014.

[AJ-20051010-6] Hudgins, Douglas M.; Bauschlicher Jr, Charles W.; Allamandola, L. J. (10. 10. 2005). „Variations in the Peak Position of the 6.2 μm Interstellar Emission Feature: A Tracer of N in the Interstellar Polycyclic Aromatic Hydrocarbon Population”. Astrophysical Journal. 632: 316—332. doi:10.1086/432495. Приступљено 3. 3. 2014.

[NASA-20110413-7] Allamandola, Louis; et al. (13. 4. 2011). „Cosmic Distribution of Chemical Complexity”. NASA. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2014)

[8] Meckenstock, Rainer U.; Manfred Böhm (2004), „Anaerobic degradation of polycyclic aromatic hydrocarbons”, FEMS Microbiology Ecology (12): 27—36, doi:10.1016/j.femsec.2004.02.019

[9] Annweiler, Eva; Arne Materna (2000), „Anaerobic Degradation of 2-Methylnaphthalene by a Sulfate-Reducing Enrichment Culture”, FEMS Microbiology Ecology, 66 (12): 5329—5333, doi:10.1128/AEM.66.12.5329-5333.2000

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]