20. новембар
20. новембар (20.11.) је 324. дан године по грегоријанском календару (325. у преступној години). До краја године има још 41 дан.
Догађаји
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 284 — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика
- 1780 — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем.
- 1818 — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније.
- 1873 — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту.
- 1917 —
- Украјина је проглашена републиком.
- Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату.
- 1918 — Српска војска је ослободила Сплит.
- 1923 — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор.
- 1924 — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава.
- 1945 —
- У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена.
- Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.
- 1952 — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген.
- 1959 —
- Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.
- У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине).
- 1980 — У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76.
- 1980 — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли.
- 1991 — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1]
- 1995 — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.
- 1998 — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице.
- 2001 — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.
- 2002 — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ.
- 2003 — У експлозији аутомобила-бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.
Рођења
- 1793 — Николај Лобачевски, руски математичар. († 1856)
- 1889 — Едвин Хабл, амерички астроном. († 1953)
- 1901 — Хосе Андраде, уругвајски фудбалер. († 1957)
- 1925 — Маја Плисецка, руска балерина. († 2015)
- 1938 — Тома Здравковић, српски певач народне музике. († 1991)
- 1946 — Патријарх московски Кирил
- 1959 — Шон Јанг, америчка глумица.
- 1970 — Ренато Врбичић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер. († 2018)
- 1979 — Арпад Штербик, српски рукометаш.
- 1981 — Карлос Бузер, амерички кошаркаш.
- 1988 — Душан Тадић, српски фудбалер.
- 1995 — Ђорђе Ивановић, српски фудбалер.
- 1999 — Марија Жежељ, српска певачица и манекенка.
Смрти
- 1847 — Јоаким Вујић, српски књижевник (*1772)
- 1868 — Узун Мирко Апостоловић, српски устаник и војвода (*1782)
- 1894 — Антон Григорјевич Рубинштајн, руски композитор и пијаниста. (* 1829)
- 1910 — Лав Толстој, руски писац и мислилац (*1828)
- 1914 — Димитрије Туцовић, истакнути теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији, погинуо као резервни официр српске војске у Првом светском рату (*1881)
- 1935 — Џон Џелико, британски адмирал и државник. (* 1859)
- 1936 — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста (*1896)
- 1945 — Франсис Вилијам Астон, енглески физичар. (* 1877)
- 1975 — Франсиско Франко, шпански диктатор (*1892)
- 1978 — Ђорђо де Кирико, италијански сликар (*1888)
- 1997 — Станислава Пешић, филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1941)
- 2003 — Радивоје Вицан Вицановић, познати фото-репортер и фотограф. (* 1948)
- 2007 — Славко Симић, српски глумац. (* 1924)