20. јануар
20. јануар је двадесети дан у години по Грегоријанском календару. Преостаје још 345 дана (346 у преступним годинама) у години после овог дана.
Догађаји
јануар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1265 — У Вестминстерској палати први пут се састао енглески парламент који је сазвао Симон V Монфорт.
- 1320 — Владислав I Кратки је крунисан у Кракову за краља Пољске.
- 1841 — Велика Британија је заузела острво Хонгконг током Првог опијумског рата.
- 1876 — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.
- 1887 — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу.
- 1942 — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.
- 1944 — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске.
- 1945 — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију.
- 1961 — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.
- 1967 — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород.
- 1969 — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД
- 1973 — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.
- 1977 — Џими Картер инаугурисан за 39. председника САД
- 1981 — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД.
- 1981 — После 444 дана у заробљеништву ослобођена су последња 52 америчка таоца отетих из амбасаде САД у Техерану.
- 1987 — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.
- 1989 — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД.
- 1990 — Совјетска армија је угушила протесте Азера у Бакуу који су тражили независност Азербејџана.
- 1993 — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД
- 1996 — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1 % гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца.
- 2000 — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске.
- 2001 — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције.
- 2001 — Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника САД
- 2003 — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999.
- 2006 — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети.
- 2008 — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%.
- 2009 — Барак Обама инаугурисан за 44. председника САД
- 2017 — Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника САД
Рођења
- 225 — Гордијан III, римски цар († 244)
- 1707 — Фридрих Лудвиг фон Хановер, принц од Велса († 1751)
- 1775 — Андре-Мари Ампер, француски физичар и математичар († 1836)
- 1908 — Јован Мариновић, црногорски и југословенски револуционар († 1982)
- 1920 — Федерико Фелини, италијански филмски редитељ и сценариста († 1993)
- 1921 — Телмо Зара, шпански фудбалер († 2006)
- 1931 — Дејвид Ли, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику.
- 1936 — Едвард Фајгенбаум, амерички научник из области рачунарства.
- 1948 — Коста Бунушевац, сликар и мултимедијални уметник
- 1948 — Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке
- 1956 — Бил Мар, амерички комичар и телевизијски водитељ
- 1964 — Рон Харпер, амерички кошаркаш
- 1970 — Бранка Катић, српска глумица
- 1973 — Мирослав Берић, српски кошаркаш
- 1978 — Клејтон Стенли, амерички одбојкаш
- 1978 — Јован Танасијевић, црногорски фудбалер
- 1981 — Ђорђе Јокић, српски фудбалер
- 1981 — Овен Харгривс, енглески фудбалер
- 1981 — Џејсон Ричардсон, амерички кошаркаш
- 1983 — Мари Јагучи, јапанска певачица, глумица и ТВ лице
- 1984 — Малек Џазири, туниски тенисер
Смрти
- 842 — Теофило, византијски цар (* 813)
- 1612 — Рудолф II, цар Светог римског царства. (* 1552)
- 1666 — Ана Аустријска, француска краљица (* 1601), супруга Луја XIII и мајка Луја XIV.
- 1898 — Коста Абрашевић српски песник. (* 1879)
- 1921 — Живојин Мишић, српски војвода. (* 1855)
- 1936 — Џорџ V, британски краљ (* 1865)
- 1983 — Маноел Франсиско дон Сантос Гаринча, бразилски фудбалер. (* 1933)
- 1984 — Џони Вајсмилер, амерички спортиста и филмски глумац (* 1904)
- 1993 — Одри Хепберн, америчка глумица холандског порекла (* 1929)
- 2019 — Љиљана Шљапић, српска глумица и певачица. (* 1940)
- 2019 — Масазо Нонака, јапански суперстогодишњак. (* 1905)