21 Лутеција
Изглед
| 21 Лутеција | |
|---|---|
| Класификација | астероид главног астероидног појаса |
| Орбитални подаци | |
| Епоха | ЈД 2455200,5 (2010-Јан-04,0) |
| Ексцентрицитет | 0,1628804834 |
| Велика полуоса | 2,4360035269 АЈ |
| Перихел | 2,0392260949 АЈ |
| Афел | 2,8327809590 АЈ |
| Инклинација | 3,0637453004 |
| Лонгитуда узлазног чвора | 80,905701827 |
| Аргумент перихела | 250,14155967 |
| Орбитални период | 1388,7219373 |
| Физички параметри | |
| Апсолутна магнитуда | 7,35 |
| Период ротације | 8,1655 сати |
| Геометријски албедо | 0,2212 |
| B-V индекс | 0,686 |
| U-B индекс | 0,189 |
| Толенов спектрални тип | M |
| SMASSII спектрални тип | Xk |
| Остало | |
| Откриће | Goldschmidt, H., Париз, 15. новембар 1852. |
21 Лутеција (лат. 21 Lutetia) је астероид главног астероидног појаса са пречником од приближно 95,76 km. Афел астероида је на удаљености од 2,832 астрономских јединица (АЈ) од Сунца, а перихел на 2,039 АЈ.
Ексцентрицитет орбите износи 0,162, инклинација (нагиб) орбите у односу на раван еклиптике 3,063 степени, а орбитални период износи 1388,721 дана (3,802. године). Апсолутна магнитуда астероида је 7,35 а геометријски албедо 0,221.
Астероид је откривен 15. новембра 1852. године.
Дана 10. јула 2010. поред астероида је прошао вјештачки сателит Rosetta, који је између осталог направио низ снимака површине.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- JPL страница за динамику соларног система
- Орбитални елементи астероида са орбитом блиском Земљи Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. јул 2009)
- Астероиди и мале планете, универзитет Харвард
Литература
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Amos, Jonathan. „Rosetta probe passes Asteroid Lutetia”. BBC News. Приступљено 11. 07. 2010.