22. август

22. август (22.08) је 234. дан у години по грегоријанском календару (235. у преступној години) До краја године има још 131 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1138. — Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу.
• 1485. — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор.
• 1567. — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике.
• 1642. — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници.
• 1777. — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса.
• 1791. — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција.
• 1859. — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“.
• 1864. — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију.
• 1910. — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.
• 1914. — Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији.
• 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.
• 1941. — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.
• 1942. — Бразил је објавио рат силама Осовине.
• 1964. — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици.
• 1971. — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонзалеза, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.
• 1991. —
  • Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације.
  • Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.
• 1995. — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.
• 1996. — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

Рођења

• 1848. — Павле Јуришић - Штурм, генерал српске војске. († 1922.)
• 1854. — Милан Обреновић, српски кнез и краљ. († 1901.)
• 1862. — Клод Дебиси, француски композитор. († 1918.)
• 1902. — Лени Рифенштал, немачка глумица, редитељка и филмски продуцент († 2003.)
• 1904. — Денг Сјаопинг, кинески државник. († 1997.)
• 1917. — Већеслав Хољевац, хрватски политичар и загребачки градоначеник († 1970.)
• 1925. —
  • Михаило Ђурић, један од највећих српских филозофа и социолога, члан САНУ. († 2011.)
  • Миливој Југин, ваздухопловни инжењер, конструктор и публицист. († 2013.)
• 1928. — Карлхајнц Стокхаузен, немачки композитор († 2007.)
• 1933. — Силва Кошћина, италијанска глумица хрватског порекла. († 1994.)
• 1936. — Добрица Ерић, српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.
• 1942. — Мира Адања-Полак, српски новинар и продуцент, истраживач, сарадник и аутор.
• 1963. — Тори Ејмос, америчка рок пијанисткиња.
• 1964. — Матс Виландер, шведски тенисер.
• 1971. — Војин Ћетковић, српски глумац.
• 1973. — Еурелијус Жукаускас, литвански кошаркаш.
• 1974. — Ивана Петерс, српска рок певачица
• 1982. — Живко Гоцић, српски ватерполиста.
• 1987. — Миша Зверев, немачки тенисер руског порекла.

Смрти

• 408. — Стилихон, римски војсковођа.
• 1350. — Филип VI Валоа, француски краљ (1293.)
• 1485. — Ричард III Јорк, енглески краљ. (* 1452.)
• 1883. — Иван Тургењев, руски писац. (* 1818.)
• 1942. — Михаил Михајлович Фокин, руски балетски играч, кореограф и педагог. (* 1880.)
• 1958. — Роже Мартен ди Гар, француски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1937. (* 1881.)
• 1976. — Жуселино Кубичек, бразилски политичар, председник Бразила од 1956 до 1961. године (* 1902.)
• 1978. — Џомо Кенијата, председник Кеније. (* 1894.)
• 2001. — Фред Хојл, британски астроном и математичар. (* 1915.)
• 2010. — Стјепан Бобек, југословенски фудбалски репрезентативац и стручњак. (* 1923.)
• 2012. — Шиме Кроња, доајен југословенског новинарства и борац НОБ. (* 1923.)

Празници и дани сећања

• 1864. — потписана Женевска конвенција о заштити рањеника за време трајања ратних дејстава, која је била увод у оснивање Међународног црвеног крста.
• Српска православна црква данас прославља:
  • Свети апостол Матија
  • Свети мученик Антоније

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума