22. септембар
22. септембар (22.9.) је 265. дан у години по грегоријанском календару (266. у преступној години). До краја године има још 100 дана.
Догађаји[уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- 1499. — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност.
- 1735. — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону.
- 1789. — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.
- 1862. — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863.
- 1862. — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар.
- 1908. — Проглашена независност Бугарске.
- 1914. — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа.
- 1923. — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса.
- 1934. — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара.
- 1940. — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину.
- 1949. — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949.
- 1955. — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.
- 1960. — Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом.
- 1974. — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.
- 1979. — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.
- 1980. — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачко-ирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.
- 1985. — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.
- 1992. — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији.
- 1993. — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар.
- 1993. — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.
- 1998. — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова.
- 2000. — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.
- 2012. — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. годишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник у Загребу
Рођења[уреди]
- 1601. — Ана Аустријска, француска краљица († 1666)
- 1791. — Мајкл Фарадеј, енглески физичар и хемичар.
- 1885. — Ерих фон Штрохајм, амерички филмски режисер и глумац аустријског порекла.
- 1918. — Хенрик Шеринг, мексички виолиниста пореклом пољски Јеврејин. († 1988)
- 1950. — Лино Червар, хрватски рукометни тренер.
- 1960. — Давор Јозић, босанскохерцеговачки фудбалер.
- 1961. — Катарина Оксенберг, британска глумица, ћерка принцезе Јелисавете Карађорђевић.
- 1970. — Дејан Перић, српски рукометаш и тренер.
- 1971. — Звонимир Билић, хрватски рукометаш.
- 1976. — Роналдо, бразилски фудбалер.
- 1978. — Хари Кјуел, аустралијски фудбалер.
- 1982. — Мартен Стекеленбург, холандски фудбалски репрезентативац.
- 1984. — Тијаго Силва , бразилски фудбалски репрезентативац.
- 1987. — Том Фелтон , британски глумац.
- 1987. — Здравко Кузмановић, српски фудбалски репрезентативац.
- 1988. — Милан Јеремић, српски фудбалер.
- 1989. — Забине Лизики, немачка тенисерка.
Смрти[уреди]
- 1158. — Отон Фрајзиншки, немачки бискуп и историчар.
- 1241. — Стурулсон Снори, исландски писац, историчар и политичар (*1178).
- 1520. — Селим I, османски султан (*1470).
- 1837. — Вилијам Џорџ Хорнер, британски математичар. (*1786).
- 1882. — Катарина Ивановић, српска сликарка.
- 1949. — Ким Џонг Сук, корејска политичарка (*1917)
- 1956. — Фредерик Соди, енглески хемичар. (*1877)
- 1969. — Адолфо Лопез Матеос, мексички политичар. (*1909)
- 1989. — Ирвин Берлин, амерички певач.
- 1995. — Насиха Капиџић-Хаџић, босанскохерцеговачка пјесникиња и уредница. (*1932)
- 2001. — Исак Штерн, украјински виолиниста.
- 2007. — Марсел Марсо, француски глумац и пантомимичар.
- 2010. — Предраг Тасовац, српски глумац.
