23. јануар

23. јануар је двадесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 342 дана (343 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 393 — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар.
• 1368 — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века.
• 1556 — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа.
• 1579 — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти.
• 1570 — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем.
• 1719 — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.
• 1789 — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама.
• 1793 — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске.
• 1878 — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул.
• 1920 — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату.
• 1943 — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.
• 1945 — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.
• 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.
• 1950 — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела.
• 1960 — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова.
• 1968 — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло.
• 1997 — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе.
• 1997 — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.
• 2000 — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи.
• 2002 — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.
• 2003 — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи.
• 2006 — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре.
• 2010 — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.

Рођења

• 1783 — Стендал, француски писац. († 1842)
• 1832 — Едуар Мане, француски сликар. († 1883)
• 1857 — Андрија Мохоровичић, хрватски метеоролог и сеизмолог. († 1936)
• 1862 — Давид Хилберт, немачки математичар. († 1943)
• 1872 — Јоже Плечник, словеначки архитекта. († 1957)
• 1928 — Жана Моро, француска глумица, певачица, сценаристкиња и редитељка. († 2017)
• 1944 — Сергеј Белов, руски кошаркаш и кошаркашки тренер. († 2013)
• 1944 — Рутгер Хауер, холандски глумац. († 2019)
• 1950 — Милан Ерак, српски глумац. († 1995)
• 1953 — Душан Николић Стаја, српски фудбалер и фудбалски тренер. († 2018)
• 1956 — Лаза Ристовски, српски музичар, најпознатији као клавијатуриста. († 2007)
• 1962 — Ненад Грачан, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1962 — Стивен Кеши, нигеријски фудбалер и фудбалски тренер. († 2016)
• 1964 — Маришка Харгитеј, америчка глумица.
• 1966 — Драгана Мркић, српска глумица.
• 1968 — Петр Корда, чешки тенисер.
• 1970 — Аријан Комазец, хрватски кошаркаш.
• 1975 — Нина Граховац, српска глумица.
• 1977 — Небојша Голић, српски рукометаш.
• 1977 — Вељко Петковић, српски одбојкаш.
• 1984 — Драган Мрђа, српски фудбалер.
• 1984 — Арјен Робен, холандски фудбалер.
• 1994 — Вера Блу, аустралијска музичарка.
• 1996 — Рубен Лофтус Чик, енглески фудбалер.
• 1998 — XXXTentacion, амерички хип хоп музичар. († 2018)
• 2001 — Олга Даниловић, српска тенисерка.

Смрти

• 1002 — Отон III, немачки краљ и цар Светог римског царства (* 980)
• 1516 — Фернандо II, краљ Арагоније од 1479. (* 1452)
• 1806 — Вилијам Пит Млађи, енглески државник. (* 1759)
• 1931 — Ана Павлова, је била врхунска руска играчица класичног балета (* 1881)
• 1936 — Теодор Тарановски, руски историчар и правник. (* 1875)
• 1944 — Едвард Мунк, норвешки сликар. (* 1863)
• 1989 — Салвадор Дали, шпански надреалистички сликар. (* 1904)
• 1999 — Павле Грубјешић, југословенски фудбалер. (* 1953)
• 2000 — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (* 1933)
• 2002 — Пјер Бурдје, француски социолог. (* 1930)
• 2008 — Зоран Предић, новинар и ТВ критичар. (* 1945)
• 2010 — Олег Велики, украјински и немачки рукометни репрезентативац. (* 1977)
• 2017 — Горден Кеј , британски глумац. (* 1941)
• 2019 — Момчило Мома Антоновић, српски сликар. (* 1938)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Григорија епископа ниског
  • Преподобног Амона
  • Светог Маркијана
• Имендани
  • Маша

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума