24. мај
24. мај (24.5.) је 144. дан године по грегоријанском календару (145. у преступној години). До краја године има још 221 дана.
Догађаји
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени.
- 1822 — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче.
- 1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“.
- 1883 — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку.
- 1926 — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946.
- 1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три.
- 1964 — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи.
- 1968 — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу.
- 1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми.
- 1981 — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба.
- 1982 — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.
- 1992 —
- Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма.
- Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.
- 1993 —
- 1994 — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи.
- 2000 —
- Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула.
- Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир.
- Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине.
- 2001 — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму.
- 2002 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.
- 2004 — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.
Рођења
- 1544 — Вилијам Гилберт, енглески лекар и физичар. († 1603)
- 1686 — Габријел Фаренхајт, немачки физичар. († 1736)
- 1743 — Жан Пол Мара, француски лекар и новинар, један од вођа француске буржоаске револуције. († 1793)
- 1819 — Александрина Викторија, британска краљица. († 1901)
- 1899 — Бранислав Којић, српски архитекта. († 1987)
- 1850 — Божидар Ђаја, српски речни капетан. († 1914)
- 1905 — Херман Прис, немачки генерал. († 1985)
- 1905 — Михаил Шолохов, руски писац, добитник Нобелове награде. († 1984)
- 1933 — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. († 2000)
- 1938 — Михајло Јанкетић, српски глумац.
- 1940 — Јосиф Бродски, руски песник, добитник Нобелове награде. († 1996)
- 1941 — Боб Дилан, амерички певач, текстописац и музичар.
- 1953 — Алфред Молина, енглески глумац.
- 1960 — Кристин Скот Томас, енглеска глумица.
- 1963 — Џо Думарс, амерички кошаркаш.
- 1966 — Ерик Кантона, француски фудбалер.
- 1973 — Руслана, украјинска певачица.
- 1973 — Владимир Шмицер, чешки фудбалер.
- 1977 — Јелена Ђокић, српска глумица.
- 1978 — Никола Вентола, италијански фудбалер.
- 1979 — Трејси Мекгрејди, амерички кошаркаш.
- 1979 — Далибор Додер, шведски рукометаш.
- 1982 — Демаркус Бизли, амерички фудбалер.
- 1987 — Фабио Фоњини, италијански тенисер.
Смрти
- 641 — Ираклије Нови Константин, византијски цар. (* 612)
- 1543 — Никола Коперник, пољски астроном. (* 1473)
- 1792 — Џорџ Родни, британски адмирал. (* 1718)
- 1974 — Дук Елингтон, амерички џез-пијаниста. (* 1899)
- 1981 — Хаиме Ролдос Агилера, председник Еквадора. (* 1940)
- 1995 — Џејмс Харолд Вилсон, енглески државник и публициста. (* 1916)
- 2017 — Драгомир Станојевић, српски каскадер. (* 1941)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
