25. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
25. октобар (25.10.) је 298. дан у години по грегоријанском календару (299. у преступној години). До краја године има још 67 дана.
Догађаји[уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 732. — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу.
- 1415. — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске.
- 1495. — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори.
- 1616. — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије.
- 1815. — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка.
- 1918. — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском.
- 1936. — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин.
- 1938. — Либија постала део Италије.
- 1949. — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955.
- 1956. — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада.
- 1971. — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.
- 1983. — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар.
- 1995. — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали.
- 2001. — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра.
2010. — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.
Рођења[уреди]
- 1806. — Каспар Шмит (познат као Макс Штирнер), немачки филозоф анархиста.
- 1811. — Еварист Галоа, Француски математичар, познат по теорији која носи његово име.
- 1825. — Јохан Штраус Млађи, аустријски композитор, виолиниста и диригент.
- 1838. — Жорж Бизе, француски композитор.
- 1940. — Боб Најт, амерички кошаркашки универзитетски тренер.
- 1842. — Димитрије Руварац, српски историчар, публициста и политичар.
- 1881. — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар. (†1973).
- 1940. — Боб Најт, амерички кошаркашки тренер.
- 1948. — Дејв Ковенс, амерички кошаркаш и тренер.
- 1981. — Шон Рајт-Филипс, енглески фудбалски репрезентативац.
- 1959. — Ратко Достанић, српски фудбалер и тренер.
- 1969. — Олег Саленко, руски фудбалски репрезентативац.
- 1970. — Дамир Мршић, босански кошаркаш.
- 1974.— Алмир Тоља, босански фудбалер.
- 1976. — Ахмад Ал-Дуки, фудбалер Саудијске Арабије.
- 1984. — Кејти Пери, америчка кантауторка.
- 1984. — Каролина Шпрем, хрватска тенисерка.
- 1990. — Милена Рашић, српска одбојкашица
Смрти[уреди]
- 1363. — Војислав Војиновић, српски кнез.
- 1400. — Џефри Чосер, енглески писац.
- 1647. — Еванђелиста Торичели, италијански математичар и физичар.
- 1963. — Карл фон Терцаги, отац механике тла.
- 1973. — Абебе Бикила, етиопски атлетичар. (*1932).
- 1997. — Марко Вукобрат Јарић, српски физичар. (*1952).
Празници и дани сећања[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|
|
||||||