26. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 26. септембра)
26. септембар (26.9.) је 269. дан у години по грегоријанском календару (270. у преступној години). До краја године има још 96 дана.
Догађаји[уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- 1186. — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника.
- 1371. — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули.
- 1580. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете.
- 1687. — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију.
- 1815. — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова.
- 1853. — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића.
- 1907. — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта.
- 1918. — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата.
- 1941. — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце.
- 1960. —
- Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута.
- Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди.
- 1969. — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса.
- 1980. — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа.
- 1984. — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата.
- 1988. — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг.
- 1989. — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“.
- 1995. — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије.
- 1997. —
- Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992.
- У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију.
- 2000. — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72.
- 2001. — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.
Рођења[уреди]
- 1826. — Љубомир Ненадовић, српски писац и путописац, члан Српске краљевске академије (†1895)
- 1849. — Иван Петрович Павлов, руски физиолог (†1936)
- 1889. — Мартин Хајдегер, немачки филозоф (†1976)
- 1898. — Џорџ Гершвин, амерички композитор (†1937)
- 1902. — Михаило Петров, српски сликар и ликовни критичар
- 1923. — Мија Алексић, српски глумац. (†1995)
- 1932. — Манмохан Синг, председник владе Индије
- 1941. — Џон Бровер Минох, најтежи човек икад (†1983)
- 1948. — Оливија Њутон-Џон, енглеско-аустралијска глумица и певачица
- 1951. — Харис Џиновић, босанскохерцеговачки певач ромске музике, композитор и текстописац
- 1952. — Предраг Милетић, српски глумац
- 1962. — Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара (†1985)
- 1976. — Ивана Мрваљевић, црногорска глумица, продуценткиња и културни радник
- 1981. — Аледин Јахиа, тунижански фудбалер
- 1981. — Серена Вилијамс, америчка тенисерка.
Смрти[уреди]
- 1860. — Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти
- 1945. — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста (*1881)
- 1976. — Лавослав Ружичка, швајцарски хемичар (*1887)
- 1988. — Бранко Зебец, југословенски и хрватски фудбалер тренер. († 1929.)
- 1990. — Алберто Моравија, италијански књижевник (*1907)
- 1994. — Шериф Гузми, шеф исламске терористичке организације у Алжиру (GIA)
- 1998. — Михајло Викторовић, српски глумац (*1929)
- 2002. — Бранислав Петровић, српски песник и новинар (*1937)
- 2008. — Пол Њумен, амерички глумац, режисер и продуцент (*1925)
- 2010. — Глорија Стјуарт, америчка глумица (*1910)
- 2011. — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач. (*1932).
Празници и дани сећања[уреди]
- Дан везиста у ЈНА
- Европски дан језика
