26. септембар

26. септембар (26.9.) је 269. дан у години по грегоријанском календару (270. у преступној години). До краја године има још 96 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1186. — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника.
• 1371. — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули.
• 1580. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете.
• 1687. — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију.
• 1815. — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова.
• 1853. — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића.
• 1907. — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта.
• 1918. — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата.
• 1941. — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце.
• 1960. —
  • Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута.
  • Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди.
• 1969. — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса.
• 1980. — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа.
• 1984. — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата.
• 1988. — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг.
• 1989. — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“.
• 1995. — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије.
• 1997. —
  • Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992.
  • У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију.
• 2000. — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72.
• 2001. — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

Рођења

• 1826. — Љубомир Ненадовић, српски писац и путописац, члан Српске краљевске академије (†1895)
• 1849. — Иван Петрович Павлов, руски физиолог (†1936)
• 1889. — Мартин Хајдегер, немачки филозоф (†1976)
• 1898. — Џорџ Гершвин, амерички композитор (†1937)
• 1902. — Михаило Петров, српски сликар и ликовни критичар
• 1923. — Мија Алексић, српски глумац. (†1995)
• 1932. — Манмохан Синг, председник владе Индије
• 1941. — Џон Бровер Минох, најтежи човек икад (†1983)
• 1948. — Оливија Њутон-Џон, енглеско-аустралијска глумица и певачица
• 1951. — Харис Џиновић, босанскохерцеговачки певач ромске музике, композитор и текстописац
• 1952. — Предраг Милетић, српски глумац
• 1962. — Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара (†1985)
• 1976. — Ивана Мрваљевић, црногорска глумица, продуценткиња и културни радник
• 1981. — Аледин Јахиа, тунижански фудбалер
• 1981. — Серена Вилијамс, америчка тенисерка.

Смрти

• 1860. — Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти
• 1945. — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста (*1881)
• 1976. — Лавослав Ружичка, швајцарски хемичар (*1887)
• 1988. — Бранко Зебец, југословенски и хрватски фудбалер тренер. († 1929.)
• 1990. — Алберто Моравија, италијански књижевник (*1907)
• 1994. — Шериф Гузми, шеф исламске терористичке организације у Алжиру (GIA)
• 1998. — Михајло Викторовић, српски глумац (*1929)
• 2002. — Бранислав Петровић, српски песник и новинар (*1937)
• 2008. — Пол Њумен, амерички глумац, режисер и продуцент (*1925)
• 2010. — Глорија Стјуарт, америчка глумица (*1910)
• 2011. — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач. (*1932).

Празници и дани сећања

• Дан везиста у ЈНА
• Европски дан језика

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума