27. октобар
27. октобар (27.10.) је 300. дан у години по грегоријанском календару (301. у преступној години). До краја године има још 65 дана.
Догађаји
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1795 — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД.
- 1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.
- 1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португалије.
- 1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.
- 1871 — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.
- 1891 — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.
- 1904 — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.
- 1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.
- 1944 — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен.
- 1962 — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.
- 1966 — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком.
- 1969 — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку.
- 1971 — Конго променио назив државе у Република Заир.
- 1973 — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага.
- 1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.
- 1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства.
- 1991 — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.
- 1981 — Совјетска подморница С-363 се насукала у шведским територијалним водама.
- 1998 — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини.
- 1998 — Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.
- 1999 — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала „Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији.
- 1999. — Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра.
- 2000 — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот.
- 2001 — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.
- 2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.
Рођења
- 1156 — Ремон VI од Тулуза, гроф Тулуза и маркиз од Провансе. († 1222)
- 1401 — Катарина од Валоа, француска принцеза и енглеска краљица. († 1437)
- 1760 — Аугуст фон Гнајзенау, пруски војсковођа. († 1831)
- 1782 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. († 1840)
- 1811 — Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач. († 1875)
- 1842 — Ђовани Ђолити, италијански државник. († 1928)
- 1846 — Мита Ракић, српски књижевник. († 1890)
- 1855 — Иван Владимирович Мичурин, руски биолог. († 1935)
- 1858 — Теодор Рузвелт, председник САД од 1901. до 1909. († 1919)
- 1874 — Овен Јонг, амерички индустијалац и адвокат. († 1962)
- 1885 — Владимир Ћоровић, српски историчар, редовни члан Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета. († 1941)
- 1894 — Фриц Заукел, нацистички званичник. († 1946)
- 1914 — Дилан Томас, велшки песник и писац. († 1953)
- 1918 — Тереза Рајт, америчка глумица. († 2005)
- 1923 — Рој Ликтенстајн, амерички сликар. († 1997)
- 1925 — Ворен Кристофер, амерички политичар. († 2011)
- 1927 — Стеван Мирковић, генерал ЈНА. († 2015)
- 1931 — Навал ел Садави, египатска списатељица, активисткиња, лекар и психијатар.
- 1932 — Силвија Плат, америчка књижевница. († 1963)
- 1939 — Џон Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач.
- 1945 — Луис Инасио Лула да Силва, бразилски политичар.
- 1951 — К. К. Даунинг, британски музичар.
- 1952 — Роберто Бенињи, италијански филмски глумац, писац и режисер.
- 1952. — Франсис Фукујама, амерички друштвени аналитичар и политички коментатор.
- 1953 — Роберт Пикардо, амерички глумац.
- 1958 — Сајмон Ле Бон, британски музичар.
- 1964 — Жарко Петровић, југословенски одбојкаш. († 2007).
- 1971 — Никола Дамјанац, српски фудбалер и фудбалски менаџер.
- 1971. — Теодорос Загоракис, грчки фудбалер.
- 1972 — Марија Мутола, мозамбичка атлетичарка.
- 1975 — Предраг Дробњак, црногорски кошаркаш.
- 1983 — Марко Девић, српски фудбалер који игра за украјинску фудбалску репрезентацију.
- 1984 — Кели Озборн, британска кантауторка, глумица, телевизијска личност и модна дизајнерка.
- 1987 — Ендру Бајнам, амерички кошаркаш.
- 1992 — Стефан ел Шарави, италијански фудбалер.
Смрти
- 927 — Етелстан Сјајни, енглески краљ. (* 894)
- 1430 — Витолд, литвански владар. (* 1350)
- 1439 — Алберт II Немачки, краљ Немачке, Угарске и Чешке. (* 1397)
- 1447 — Улуг-бег, тимуридски владар, астроном, математичар и султан. (* 1394)
- 1485 — Родолфус Агрикола, холадски хуманиста. (* 1444)
- 1505 — Иван III Васиљевич, руски владар. (* 1440)
- 1553 — Мигел Сервето, шпански лекар и теолог. (* 1511)
- 1605 — Акбар Велики, могулски владар. (* 1542)
- 1968 — Лиза Мајтнер, аустријски физичар. (* 1878)
- 1980 — Џон хазбрук ван Влек, амерички физичар и математичар. (* 1899)
- 1990 — Уго Тоњаци, италијански филмски глумац. (* 1922)
- 1995 — Слободан Селенић, српски књижевник. (* 1933)
- 2004 — Зденко Руњић, хрватски композитор. (* 1942)
- 2008 — Јасмина Пуљо, преводилац, балерина, учитељ јоге, прва јогина у Југославији. (* 1915)
- 2010 — Нестор Киршнер, аргентински политичар. (* 1950)
- 2011 — Радомир Константиновић, српски књижевник и филозоф (* 1928)
- 2013 — Лу Рид, амерички кантаутор, гитарист, продуцент и глумац. (* 1942)
Празници и дани сећања
- 1843 — У Србији основана државна пошта.
- 1935 — Пуштен у саобраћај железничко-друмски „Панчевачки мост Краља Петра II“ на Дунаву код Београда.
- 1991 — Совјетска република Туркменистан прогласила независност од СССР.
- Српска православна црква данас прославља