27. фебруар
27. фебруар (27.02) је 58. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 307 дана (308 у преступној години).
Догађаји
фебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 380 — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство.
- 1560 — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске.
- 1617 — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата.
- 1801 — Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона.
- 1829 — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија.
- 1844 — Доминиканска Република постала независна од Хаитија.
- 1876 — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе.
- 1881 — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци.
- 1900 — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга.
- 1900 — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром.
- 1905 — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.
- 1933 — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.
- 1939 — Уједињено Краљевство и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији.
- 1951 — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два.
- 1952 — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку.
- 1963 — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву.
- 1976 — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику.
- 1989 — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967.
- 1993 — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу.
- 1994 — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени.
- 1996 — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994.
- 1999 — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 % цивили, међу којима је највећи број деце.
- 2002 — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији.
- 2003 —
- Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ.
- Демографи Уједињених нација смањили су своје раније прогнозе о насељености планете за 2050. годину, са 9,3 на 8,9 милијарди, због повећања смртности људи од АИДС-а.
- 2006 — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид.
- 2014 — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.
Рођења
- 271. или 273 - Константин I, римски цар, први владар Римског царства који је примио хришћанство и оснивач Константинопоља (данашњег Истанбула). († 337)
- 1873 — Енрико Карузо, италијански оперски певач. († 1921)
- 1902 — Џон Стајнбек, амерички писац († 1968)
- 1907 — Момчило Ђујић, српски војвода. († 1999)
- 1911 — Момчило Ђокић, српски и југословенски фудбалер. († 1983)
- 1928 — Аријел Шарон, генерал и једанаести премијер Израела. († 2014)
- 1930 — Петар Бергамо, југословенски композитор.
- 1932 — Елизабет Тејлор, америчко-енглеска глумица. († 2011)
- 1954 — Весна Ђапић, српска глумица.
- 1961 — Џејмс Ворти, амерички кошаркаш.
- 1973 — Горан Вујевић, српски одбојкаш.
- 1977 — Гога Секулић, српска певачица.
- 1978 — Каха Каладзе, грузијски фудбалер.
- 1979 — Адријана Кампос, колумбијска глумица. († 2015)
- 1980 — Челси Клинтон, доктор филозофије (међународни односи), Оксфорд, 2014. године.
- 1982 — Маја Манџука, српска глумица.
- 1982 — Омар Томас, амерички кошаркаш.
- 1983 — Кејт Мара, америчка глумица.
- 1984 — Џејмс Огастин, амерички кошаркаш.
- 1987 — Миленко Тепић, српски кошаркаш.
- 1991 — Ања Тепеш, словеначка такмичарка у скијашким спортовима.
- 1992 — Филип Крајиновић, српски тенисер.
- 1995 — Сергеј Милинковић-Савић, српски фудбалер.
Смрти
- 640 — Пипин Ланденски, франачки државник и војсковођа. (* 580)
- 1887 — Александар Бородин, руски композитор и научник (* 1833)
- 1929 — Хуго фон Хаберман, сликар (* 1849)
- 1936 — Иван Павлов, руски лекар и научник (* 1849)
- 1989 — Конрад Лоренц, аустријски научник понашања нобеловац (* 1903)
- 1997 — Миладин Животић, српски филозоф. (* 1930)
- 2002 — Спајк Милиган, оснивач британске комедије 20. века. (* 1918)
- 2008 — Мира Алечковић, српска књижевница (* 1924)
- 2012 — Хелга Влаховић, хрватска ТВ водитељка. (* 1945)
- 2013 — Рамон Декерс, холандски кик-боксер. (* 1969)
- 2017 — Јелена Берберовић, српски филозоф, теоретичар сазнања. (* 1938)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Преподобног Аксентија
- Преподобног Исакија, затворника печерског