28. септембар

Из Википедије, слободне енциклопедије

28. септембар (28.9.) је 271. дан у години по грегоријанском календару (272. у преступној години). До краја године има још 94 дана.

Догађаји[уреди]

септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 351. — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција.
  • 1066. — Нормански војвода Вилијам, касније енглески краљ Вилијам I Освајач, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске.
  • 1687. — Турско складиште муниције које се налазило унутар Партенона је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је тешко оштетила здање и његове скулптуре.
  • 1864. — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс.
  • 1944. — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора.
  • 1949. — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра.
  • 1965. — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот.
  • 1988. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова.
  • 1989. — У избјеглиштву на Хавајима умро бивши филипински диктатор Фердинанд Маркос. Председник Филипина постао је 1965, као један од најпопуларнијих политичара, а 1986. је на таласу масовних протеста збачен са власти, после чега је избјегао на Хаваје.
  • 1990. — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије.
  • 1994. — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“. У тој највећој мирнодопској поморској несрећи у Европи погинуло више од 900 особа.
  • 1996. — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба.
  • 1996. — У сарајевском насељу Анекс убијен је Неџад Угљен, помоћник директора Агенције за истраге и документацију (AID). Починилац убиства није пронађен.
  • 1998. — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку.
  • 2000. —
    • Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље.
    • Почео палестински устанак. Непосредан повод била посета тадашњег лидера израелске опозиције светим местима у јерусалимском старом граду. У наредне две године погинуло више од 1.000 Палестинаца и више стотина Израелаца.
  • 2001. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија.
  • 2002. — Шахисти сарајевске Босне по четврти пут освојили Куп европских шампиона.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

.

Празници и дани сећања[уреди]

  • 1958. — У Француској одржан референдум на ком је прихваћен нов Устав, чиме је почело раздобље Пете Републике. Новим Уставом ојачана председничка власт.


Види још[уреди]

Референце[уреди]