28. јануар
28. јануар је двадесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 337 дана (338 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 98 — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе.
- 1077 — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу.
- 1393 — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра.
- 1573 — Почела велика хрватско-словеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења.
- 1573 — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској.
- 1689 — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску.
- 1724 — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петерсбургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917.
- 1813 — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству.
- 1820 — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали.
- 1846 — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића.
- 1871 — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена.
- 1878 — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон.
- 1909 — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанско-америчког рата.
- 1915 — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД.
- 1932 — Јапанске снаге напдају Шангај.
- 1935 — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај.
- 1958 — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компитабилне и са данашњим издањима.
- 1965 — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент.
- 1985 — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији.
- 1986 — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута.
- 1994 — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни.
- 1995 — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских ектремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри.
- 1997 — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи.
- 1998 — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија.
- 2002 — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске.
- 2006 — Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170
Рођења
- 1457 — Хенри VII Тјудор, енглески краљ.
- 1540 — Лудолф ван Цојлен, холандски математичар холандског порекла. (†1610)
- 1600 — Папа Климент IX (†1669)
- 1611 — Јохан Хевелије, пољски атроном. (†1687)
- 1717 — Мустафа III, отомански султан. (†1774)
- 1812 — Илија Гарашанин, српски државник. (†1874)
- 1841 — Хенри Мортон Стенли, велшки истраживач и новинар. (†1904)
- 1853 — Хосе Марти, кубански књижевник и револуционар
- 1857 — Стојан Протић, српски политичар и публициста. (†1923)
- 1887 — Артур Рубинштајн, амерички пијаниста. (†1982)
- 1898 — Милан Коњовић, српски сликар. (†1993)
- 1905 — Перо Поповић Ага обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а. (†1930)
- 1943 — Миодраг Андрић - Љуба Мољац, српски глумац. (†1989)
- 1948 — Михаил Баришњиков, совјетски балетски играч, уметнички директор Америчког балетског театра.
- 1949 — Грег Попович, амерички кошаркашки тренер.
- 1957 — Мирјана Карановић, српска глумица.
- 1969 — Петр Коуба, чешки фудбалер.
- 1978 — Ђанлуиђи Буфон, италијански фудбалски голман.
- 1978 — Џејми Карагер, енглески фудбалски репрезентативац.
- 1979 — Бранислав Крунић, босански фудбалер.
- 1981 — Елајџа Вуд, амерички глумац.
- 1982 — Микаел Гигу, француски рукометни репрезентативац.
- 1986 — Тадија Драгићевић, српски кошаркаш.
- 1996 — Милан Гајић, српски фудбалски репрезентативац.
- 1997 — Бојан Кнежевић, хрватски фудбалер
Смрти
- 814 — Карло I Велики, франачки краљ и цар Светог римског царства (* 742)
- 1547 — Хенри VIII, енглески краљ (* 1491)
- 1596 — Френсис Дрејк, енглески гусар и адмирал (* 1540)
- 1939 — Вилијам Батлер Јејтс, ирски песник и драмски писац (* 1865)
- 2001 —
- Ранко Маринковић, српски књижевник. (* 1913)
- Боривоје Симић, диригент и композитор, диригент и руководилац Хора РТБ-а. (* 1920)
- 2002 — Астрид Линдгрен, шведска књижевница. (* 1907)
- 2003 — Милош Милутиновић, фудбалер и тренер. (* 1933)
- 2006 — Душко Трифуновић, српски књижевник, песник и телевизијски аутор. (* 1933)
- 2012 — Зоран Јовановић, боксер, вицешампион Европе. (* 1950)
- 2017 — Џон Харт, британски глумац. (* 1940)