29. јун
29. јун (29.6.) је 180. дан године по грегоријанском календару (181. у преступној години). До краја године има још 185 дана.
Догађаји
јун | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1444 — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола.
- 1534 — Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда.
- 1613 — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада "Хенри VIII".
- 1807 — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса.
- 1855 — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“.
- 1864 — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве.
- 1869 — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав.
- 1880 — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат.
- 1882 — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.
- 1921 — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.
- 1939 — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу.
- 1941 — Немачке трупе су заузеле Минск, престоницу Белорусије.
- 1949 — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.
- 1974 — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.
- 1976 — Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства.
- 1980 — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима.
- 1992 — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева.
- 1995 — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.
- 1998 — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага.
- 1999 —
- Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд.
- Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана.
- 2001 —
- У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара.
- У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ.
- Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
- Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији.
- 2002 — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства.
- 2003 — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа.
- 2004 —
- Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.
- На самиту у Бриселу за шефа европске дипломатије изабран је Високи представник Европске уније за спољну политику Хавијер Солана, који ће постати први шеф дипломатије ЕУ када на снагу ступи будући европски устав, након што га ратификује свих 25 земаља чланица Уније.
Рођења
- 1482 — Марија од Арагона и Кастиље, португалска краљица. († 1517)
- 1798 — Ђакомо Леопарди, италијански писац, лирски песник и филозоф. († 1837)
- 1877 — Петар Кочић, српски писац. († 1916)
- 1879 — Александар Цанков, бугарски политичар. († 1959)
- 1900 — Антоан де Сент Егзипери, француски писац. († 1944)
- 1922 — Васко Попа, српски писац, песник, академик. († 1991)
- 1930 — Оријана Фалачи, италијанска књижевница и новинарка. († 2006)
- 1933 — Мирко Шоуц, српски композитор и џез музичар.
- 1951 — Бранко Ковачевић редовни професор Електротехничког факултета и ректор Универзитета у Београду.
- 1959 — Зорица Томић, српска културолошкиња, социолошкиња културе, публицисткиња и колумнисткиња.
- 1962 — Небојша Вучићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1977 — Зулејка Робинсон, енглеска глумица
- 1978 — Никол Шерзингер, америчка музичарка, глумица и плесачица.
- 1981 — Џо Џонсон, амерички кошаркаш.
- 1985 — Никола Роквић, српски певач.
- 1987 — Џена Ли, француска музичарка.
- 1988 — Евер Банега, аргентински фудбалер.
- 1989 — Колтон Ајверсон, амерички кошаркаш.
- 1991 — Кавај Ленард, амерички кошаркаш.
- 1994 — Камила Мендес, америчка глумица.
Смрти
- 1875 — Фердинанд I, бивши аустријски цар. (* 1793)
- 1895 — Томас Хенри Хаксли, енглески биолог. (* 1825)
- 1941 — Игнац Јан Падеревски, пољски државник, пијаниста и композитор. (* 1860)
- 1995 — Лана Тарнер, америчка филмска глумица. (* 1921)
- 2000 — Виторио Гасман, италијански филмски и позоришни глумац. (* 1922)
- 2002 — Оле-Јохан Дал, норвешки научник. (* 1931)
- 2003 — Кетрин Хепберн, холивудска глумица. (* 1907)
- 2015 — Јозеф Масопуст, чешки фудбалски репрезентативац и тренер. (* 1931)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: