3,4-Metilendioksiamfetamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
3,4-Metilendioksiamfetamin
MDA-2D-skeletal.svg
MDA-3d-sticks.png
IUPAC ime
(R) 1-(benzo[1,3]dioksol-5-il)propan-2-amin
Klinički podaci
Način primene Oralno, Sublinvalno
Pravni status
Pravni status
  • AU: S9 (Prohibited)
  • CA: Plan III
  • UK: Klasa A
  • US: Plan I
Farmakokinetički podaci
Metabolizam Hepatički, CYP ekstenzivno učestvuje
Poluvreme eliminacije nepoznato
Izlučivanje Renalno
Identifikatori
CAS broj 4764-17-4 ДаY
51497-09-7 61614-60-6 65620-66-8
ATC kod none
PubChem CID 1614
DrugBank DB01509 ДаY
ChemSpider 1555 ДаY
ChEMBL CHEMBL6731 ДаY
Hemijski podaci
Formula C10H13NO2
Molarna masa 179,22 g/mol
  (verify)

MDA (3,4-metilendioksiamfetamin, tenamfetamin) je psihodelik i entaktogeni lek iz fenetilaminske i amfetaminske hemijske klase. On se uglavnom koristi kao rekreaciona droga, enteogen, i kao pomoćno sredstvo u meditaciji i psihodeličnoj terapiji. Prvi put je sintetisan 1910. Postoji oko 20 različitih sintetičkih puteva za njegovu pripremu.

Medicinska upotreba[уреди]

MDA se ne koristi u medicinskoj praksi. Međutim, mnogi potencijalni načini primene su istraživan u prošlosti.[1] MDA je prvi put korišten u životinjskom testiranju 1939, i klinička ispitivanja su počela 1941. za moguću primenu u lečenju Parkinsonove bolest. Između 1949. i 1957, više od 500 ljudi je učestvovalo u ispitivanjima njegove potencijalne upotrebe kao antidepresiva i/ili anorektika. Američka vojska je takođe eksperimentisala sa ovim lekom, pod kodnim imenom EA-1298, u cilju razvijanja „leka istine“ ili onesposobljavajućeg agensa.

Reference[уреди]

Literatura[уреди]

  • Lee, M.A. and Shlain, B., Acid Dreams: The CIA, LSD, and the Sixties Rebellion. Grove, 1985.
  • Stafford, P. Psychedelics Encyclopedia. Ronin, 1992.
  • Pihkal: A Chemical Love Story, Transform Press, Alexander Shulgin, Ann Shulgin.

Spoljašnje veze[уреди]