3-Metilbutanska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
3-Metilbutanska kiselina
Skeletal formula of 3-methylbutanoic acid
Ball-and-stick model of 3-methylbutanoic acid
Nazivi
IUPAC naziv
3-Metilbutanska kiselina
Drugi nazivi
Delfinska kiselina
3-Metilbuterna kiselina
Izopentanska kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.007.251
KEGG[1]
UNII
Svojstva
C5H10O2
Molarna masa 102,13 g/mol
Gustina 0,925 g/cm3
Tačka topljenja −29 °C (−20 °F; 244 K)
Tačka ključanja 175–177 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

3-Metilbutanska kiselina (izovalerinska kiselina, delfinska kiselina, 3-metilbuterna kiselina, izopentanska kiselina) je prirodna masna kiselina, koja je prisutna u širokom nizu različitih biljki i esencijalnih ulja. Ona je prozirna, bezbojna tečnost, koja je umereno rastvorna u vodi, i ekstremno rastvorna u organskim rastvaračima.

Izovalerinska kiselina ima jak oporni miris sira ili znoja, dok njeni isparljivi estri imaju prijatne mirise i u širokoj su upotrebi u proizvodnji perfema. Po jednoj hipotezi ona je antikonvulzivni agens iz odoljena.[4] Ona je glavna komponenta neprijatnog mirisa stopala[5] koji formiraju bakterije kože kao proizvod metabolizma leucina. Izovalerinska daje ustajalom hmelju njegovu karakterističnu aromu i ukus.

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Eadie, Mervyn J (01. 11. 2004). „Could Valerian Have Been the First Anticonvulsant?”. Epilepsia. 45 (11): 1338—1343. doi:10.1111/j.0013-9580.2004.27904.x. ISSN 1528-1167. Приступљено 09. 05. 2012. 
  5. Ara, Katsutoshi; Masakatsu Hama, Syunichi Akiba, Kenzo Koike, Koichi Okisaka, Toyoki Hagura, Tetsuro Kamiya, Fusao Tomita (2006-04). „Foot odor due to microbial metabolism and its control”. Canadian Journal of Microbiology. 52 (4): 357—364. doi:10.1139/w05-130. ISSN 1480-3275 0008-4166, 1480-3275 . PMID 16699586. Приступљено 09. 05. 2012. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]