3. српска пешадијска бригада ВРС

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
3. српска пешадијска бригада
Постојање1994—1995.
Формацијабригада
Јачина1.734[1]
просечно: 1.000[2]
ДеоВојска Републике Српске
Ангажовање
Команданти
КомандантБошко Пеулић (1994-95)
Командант 2Радослав Лакић (1995)
Командант 3пуковник Тубин (1995)

3. српска пешадијска бригада је била једна од јединица Војске Републике Српске. Бригада је основана у децембру 1994, по наредби Генералштаба ВРС како би се ојачао ливањско-гламочки фронт.

Састав и наоружање[уреди]

Бригада је у свом саставу је имала три батаљона. Први батаљон је био из Првог крајишког корпуса, други, мешовити, по једна чета из 1. корпуса, 89. ракетне бригаде и Центра службе безбедности МУП Бања Лука, а трећи батаљон је био из Дринског корпуса. Борачки састав и бројно стање бригаде мењали су се током рата, будући да су борци боравили у бригади сменски, обично по 30 дана. Тако је бригада на пролеће 1995. имала око 1.000 војника, већином из Дринског корпуса.[2] Од борбених средстава јединица је располагала са шест хаубица 122 mm, једним вишецевним бацачем ракета „Огањ”, четири минобацача 120 mm, два тенка Т-55 и два противавионска топа 30/2 mm.[1]

Ратни пут[уреди]

Бригада је крајем 1994, треће године рата у Босни, размештена у очекујући рејон у села Опачић, Рајићке, Младешковце и Дубраве у Гламочком пољу и стављена под команду 2. крајишког корпуса. За одбрану правца који из Ливањског поља преко планине Старетине изводи у Гламочко поље уведена је крајем марта 1995. године. Леви сусед бригаде је била 5. гламочка бригада. Бригада је успешно изводила одбрану до 26. јула 1995. године, када су хрватске снаге у операцији Лето 95, нападајући правцем Шатор – село Поповићи – село Шумњаци, изманеврисале њену зону одбране и натерале је на повлачење; бригада је приликом повлачења изгубила целокупно артиљеријско наоружање.[1] Због повлачења 3. српске бригаде пао је Гламоч, јер се 5. гламочка бригада морала повући како не би пала у окружење.

Бригада је у августу изашла из састава 2. крајишког корпуса и ушла у састав новоформиране Оперативне групе – 2 у склопу Првог крајишког корпуса. Заузела је одбрану на правцу Гламоч – МлиништаМркоњић Град. Дужност команданта бригаде преузео је Радослав Лакић, дотадашњи командант 1. батаљона војне полиције Првог крајишког корпуса. Приликом командантског извиђања почетком септембра, Радослава Лакића заробили су, а потом убили хрватски војници.[3] У хрватској операцији Маестрал, 3. српска бригада је протерана с превоја Млиниште.

Током напада хрватских снага на Мркоњић град у операцији Јужни потез почетком октобра, бранила је положаје на планини Димитор.

Послератни пут[уреди]

По завршетку ангажовања на овом правцу, борачки састав из ове бригаде вратио се у своје матичне јединице.

Губици[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Други крајишки 2019, стр. 290.
  2. 2,0 2,1 Доказ бр. P01407 на суђењу IT-05-88:2 Zdravko Tolimir у Хашком трибуналу: „Beležnica Ratka Mladića za period januar-septembar 1995.”. icr.icty.org. 19. 4. 1995. Приступљено 4. 5. 2019. 
  3. ^ Konjikušić, Davor (29. 10. 2009). „Prešućeno strijeljanje pukovnika bosanskih Srba”. Portal Novosti. Приступљено 4. 5. 2019. 

Литература[уреди]

  • Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3. 

Спољашње везе[уреди]