30. јул

30. јул (30.07) је 211. дан у години по грегоријанском календару (212. у преступној години) До краја године има још 154 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 101. п. н. е. — Римски конзул Гај Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа.
• 1419 — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова.
• 1930 — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу.
• 1935 — У Уједињеном Краљевству објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мороа.
• 1941 — На Ливањском пољу извршена масовна убиства Срба од стране хрватских усташа. Више: Покољ у Челебићу, Доњи Рујани.
• 1945 — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, усмртивши 883 морнара.
• 1971 —
  • Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец.
  • У судару јапанског борбеног и путничког авиона „боинг 727“ погинуле 162 особе.
• 1974 — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру.
• 1975 — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу.
• 1980 — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.
• 1989 — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров.
• 1993 — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум.
• 1997 —
  • У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи.
  • САД укинуле дванаестогодишњу забрану путовања америчких грађана у Либан пошто су добиле гаранције владе у Бејруту да ће учинити све да спречи тероризам.
• 1999 — Напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“.
• 2001 — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење.
• 2002 — За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан.
• 2008 — Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу.

Рођења

• 1511 — Ђорђо Вазари италијански сликар и архитекта
• 1818 — Емили Бронте, енглеска књижевница ирског порекла
• 1862 — Николај Јуденич, руски генерал
• 1863 — Хенри Форд, амерички инжењер († 1947)
• 1898 — Хенри Мур, британски вајар
• 1941 — Драгомир Станојевић, српски каскадер († 2017)
• 1947 — Арнолд Шварценегер, амерички глумац и политичар аустријског порекла
• 1957 — Нери Пумпидо, аргентински фудбалер и тренер
• 1963 — Крис Малин, амерички кошаркаш и тренер
• 1964 — Вивика А. Фокс, америчка глумица
• 1964 — Јирген Клинсман, немачки фудбалски репрезентативац и тренер
• 1969 — Гордан Петрић, српски фудбалер и тренер
• 1979 — Карлос Аројо, порторикански кошаркаш
• 1980 — Милорад Кривокапић, српско-мађарски рукометаш
• 1983 — Тимур Дибиров, руски рукометни репрезентативац
• 1983 — Кристијан Молинаро, италијански фудбалер
• 1985 — Крис Гучиони, аустралијски тенисер

Смрти

• 1771 — Томас Греј, енглески песник. (*1716)
• 1784 — Дени Дидро, француски филозоф и писац. (*1713)
• 1898 — Ото фон Бизмарк, пруски канцелар и први канцелар уједињене Немачке. (* 1815)
• 1912 — Муцухито јапански цар. (* 1852)
• 1944 — Николај Николајевич Поликарпов, совјетски конструктор авиона
• 1929 — Павле Маргановић, један од седам секретара СКОЈ-а
• 1994 — Ипче Ахмедовски, српски певач. (* 1966)
• 1996 — Клодет Колбер, звезда холивудских комедија. (* 1903)
• 2007 — Ингмар Бергман, шведски редитељ. (* 1918)
• 2010 — Небојша Зубовић, српски глумац. (* 1959)
• 2018 — Ристо Тубић, српски филозоф и преводилац филозофских дела. (* 1933)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави Свету великомученицу Марину
• Ванауту - дан независности
• Интернационални дан мочвара
• Светски дан борбе против трговине људима

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума