35 калорија без шећера
| 35 калорија без шећера | |
|---|---|
 Насловна страна првог издања | |
| Настанак | |
| Аутор | Јасминка Петровић |
| Дизајнер корица | Тихомир Челановић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Локализација | Београд, Гроцка; око 2008 |
| Издавање | |
| Датум | 2008. |
| Хронологија | |
| Претходник | Ово је најстрашнији дан у мом животу |
| Наследник | Лето када сам научила да летим |
35 калорија без шећера је омладински роман српске књижевнице Јасминке Петровић. Први пут објављен је 2008. године. Роман се, на тинејџерима пријемчив начин, бави веома озбиљном темом - анорексијом.
Роман има за циљ да едукује и упозори младе људе, посебно девојчице, на стравичне последице које настају одбијањем узимања хране, зарад жеље да буду мршавије. Намењена узрасту од 12 и више година и представља добар начин да данашњи тинејџери, а и старија публика препознају симптоме овог опаког и тешког поремећаја.[1]
О роману[уреди | уреди извор]
Јасминка Петровић у својим књигама помера границе у књижевности за децу и младе, храбро уносећи у њу озбиљне теме, какве су последица рата на просторима бивше СФРЈ (Лето када сам научила да летим, Гига прави море) или проблем тинејџера са анорексијом, који је описан у овом роману.[2] Ова тешко излечива, смртна болест се најчешће јавља код младих људи, узраста од 12. до 25. године живота и представља све већи проблем данашњице, када су мода и изглед постали најбитнији фактор у одрастању већине девојчица. Код нас се последњих година бележи све већи пораст ове болести, који се често не препознаје на време, па се открива у поодмаклој фази, када више није тако једноставно лечити овакву врсту поремећаја.[1] Кроз пример из стварног живота ауторка покуша да наведе тинејџере или уопштено све који прочитају ово дело да почну да причају о својим проблемима.[3]
Многи проблеми који прате одрастање нашли су се у овој књизи. Како се носити са животом у растуреној породици, са губитком и болом, како научити да се показују осећања, прихватити себе... Живим приповедањем и врцавим хумором Јасминка Петровић успева да мучне теме прикаже као саставни део живота.[4]"
Ликови у роману[уреди | уреди извор]
- Тара, петнаестогодишња девојчица која има проблематичан однос према свом изгледу. Никад није задовољна, мисли да је предебела, да мора бити савршена. Верује да човек мора бити савршен.
- Јована, Тарина другарица. Потпуна супротност Тари. Она има рационалан поглед на свој физички изглед. Није пресрећна са сваком својом физичком карактеристиком али труди се да на све то гледа с ведрије стране.
- Валентина, тарина мајка
- Ујна Славица, ујак Бора, њихови синови Гаша и Бата - Јованини рођаци из Гроцке
- Тања, девојка која има озбиљан проблем са анорексијом у поодмаклој фази
- Сандра и Драгана, девојчице које читају Тарину и Јованину причу
Радња романа[уреди | уреди извор]
У роману 35 калорија без шећера паралелно се одвијају две приче. Главна радња прати Тарин и Јованин зимски распуст, који оне проводе у Гроцкој, насељу надомак Београда, код Јованиних рођака. Јованини рођаци представљени су као једна весела и спонтана породица која живи у малој вароши. Јованина ујна је дебељушкаста домаћица која у свом дому све ради с љубављу и пажњом. Она свакодневне умарајуће кућне послове ради с лакоћом, као да јој пружају огромну дозу задовољства. Насупрот њој, Тарина мајка Валентина, је хладна, пословна жена која не познаје и не прати одрастање свог детета јер је у константној трци за послом. У Тариној кући влада ред, рад и дисциплина, а родитељи су разведени и Тарин отац не живи са њима. Мајка не увиђа да је Тара у проблему јер се и сама не сналази у својим животним околностима, а плаши се и осуде бившег мужа по питању Тариног васпитања. Срећом ту је ујна која након пар драматичних епизода које им је Тара приредила, не реагује бурно, труди се да је разуме и да јој пружи помоћ. Укућани примећују да са њиховом гошћом нешто није у реду: одбија храну, непрењстано се мери, одлази у исцрпљујуће шетње... Када посумњају на анорексију, ујни ће припасти тежак задатак да Тару и њену мајку суочи са проблемом и наведе их да почну са његовим решавањем.
Прича која се развија паралелно са Тарином и Јованином приказује супротно годишње доба и друго место. У питању су три девојчице, Драгана, Сандра и Тања и њихово лето у Београду. Тарина и Јованина прича је приказана као књига коју Драгана препоручује Сандри, у покушају да помогну Тањи, Сандриној старијој сестри, која има проблем сличан Тарином, само далеко озбиљнији.[3] Тањина болест је у поодмаклом стадијуму, када је разорно дејство анорексије очигледно. Њено лечење није једноставно, али наде увек има. Тара и Тања се срећу у болници и две нити се повезују.[4]
Награде[уреди | уреди извор]
За роман 35 калорија без шећера Јасминка Петровић је 2008. године добила награду Доситејево перо.[5]
Драматизација[уреди | уреди извор]
По мотивима романа 35 калорија без шећера, у оквиру пројекта едукативних позоришних представа за тинејџере, У Дому омладине Београда 2019. године реализована је истоимена позоришна представа. Аутори представе су Ненад Радовић, редитељ, Ђорђе Косић, драматург, Василије Крстић, асистент редитеља и Снежана Ристић, психолог. У представи игра 15 младих глумаца, полазника позоришног студија Центар.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Premijera predstave: “35 KALORIJA BEZ ŠEĆERA””. Zvanična veb-prezentacija. Dom omladine Beograda. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ Петровић, Биљана (proleće 2016). „Рат у бившој Југославији у књижевном делу Јасминке Петровић” (PDF). Detinjstvo. 42/1: 88. Приступљено 24. 3. 2021.
- ^ а б Aresnić, Jona. „35 kalorija bez šećera i nekoliko gorkih slika”. Bookvica. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ а б Petrović, 2008 1980, стр. 139
- ^ „35 kalorija bez šećera”. Zvanična veb-prezentacija. Odiseja. Приступљено 25. 3. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Petrović, Jasminka (2008). „O autoru”. 35 kalorija bez šećera. Beograd: Odiseja. стр. 137—139. ISBN 978-86-7720-050-3.