5. крајишка дивизија НОВЈ

Пета крајишка ударна дивизија
	Борци дивизије прелазе Врбању, мај 1943.
Постојање	9. новембар 1942. Место формирања:; Гламочко Поље
Формација	Прва крајишка бригада; Четврта крајишка бригада; Седма крајишка бригада
Јачина	3.920 бораца
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Напад НОВЈ на Босански Нови новембра 1942.; Напад НОВЈ на Сански Мост децембра 1942.; Операција Вајс I; Операција Вајс II; Операција Кугелблиц; Операција Шнештурм; Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.; Операција Драуфгенгер; Битка на Копаонику 1944.; Београдска операција; Сремски фронт
Команданти
Командант	Славко Родић
Политички комесар	Илија Дошен

Пета крајишка ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије формирана 9. новембра 1942. на Гламочком пољу, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Прве, Четврте и Седме крајишке бригаде. Први командант дивизије био је Славко Родић, а политички комесар Илија Дошен.^[1]

Из састава дивизије је марта 1943. изузета Седма крајишка дивизија, а током маја 1943. у њеном саставу привремено се налазила Друга крајишка ударна бригада. У саставу Дивизије били су још и Ударна група батаљона (два батаљона Шесте и једна батаљон Девете крајишке бригаде), од јула до средине септембра 1943; Десета крајишка ударна бригада, од октобра 1943. до марта 1945; Друга италијанска бригада из састава дивизије Гарибалди, од новембра 1943. до фебруара 1944; 21. српска бригада, током септембра и октобра 1944; Прва југословенска бригада, формирана у Совјетском Савезу, од децембра 1944. и Артиљеријска бригада, од новембра 1944. године.^[2]^[3]

Дивизија је у јануара 1943. имала 3.920, новембра 1944. 7.663, а половином јануара 1945. 10.360 бораца. Од формирања до половине октобра 1943. била је у саставу Првог босанског корпуса (касније Трећи корпуса), затим је била у саставу Оперативне групе дивизија под командом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, па Првог пролетерског корпуса. Од јануара 1945. налазила се у саставу Прве армије ЈА. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.^[2]^[3]

Борбени пут Пете дивизије[уреди | уреди извор]

Након формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и током децембра 1942. године у офанзивним операцијама против Немаца и усташа у долини Сане и Уне. Током Операција „Вајс I“ успела је да спречи напредовање немачког 749. пука 717. дивизије, а током Операција „Вајс II“ водила је успешне еластичну одбрану против наступања 7. СС дивизије и 369. легионарске дивизије.

Током 1943. дивизија је извршила више успешних напада међу којима се истичу заузимање Какња у јуну и напад на аеродром Рајловац у августу.

Током децембра 1943. године дивизија је водила тешке маневарске борбе против јединица 5. СС корпуса током током операције „Кугелблиц“ у источној Босни.

Од марта до маја 1944. године учествовала је у наступању кроз Србију, а затим у борбама против Немаца, четника и муслиманске легије у Санџаку и источној Босни. Од почетка августа 1944. Пета крајишка дивизија борила се под непосредном командом Главног штаба НОВ и ПО Србију у бици на Копаонику и биткама у долини Западне Мораве, од октобра 1944. до априла 1945. године учествовала је у борбама на Сремском фронту. 17. јануара 1945. приликом офанзивног удара немачког 34. армијског корпуса дивизија је претрпела тешке губитке, а неке њене јединице су разбијене. Током априла 1945. учествовала је у пробоју Сремског фронта и ослобађању Славонског Брода.

Командни састав дивизије[уреди | уреди извор]

Милутин Морача, командант дивизије

Команданти дивизије:
- Славко Родић — од формирања дивизије до маја 1943.
- Милутин Морача — од маја 1943. до марта 1945.
- Радомир Бабић — од марта 1945. до краја рата

Политички комесари дивизије:
- Илија Дошен — од формирања дивизије до фебруара 1943.
- Илија Матерић — од марта 1943. до марта 1945.
- Радоје Секулић Максим — од марта 1945. до краја рата