5. јул

5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1413 — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I.
• 1596 — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
• 1809 — Вођена битка код Ваграма у оквиру Наполеонових ратова.
• 1811 — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
• 1830 — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
• 1865 — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
• 1865 — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.
• 1875 — Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини.
• 1932 — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије.
• 1943 — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
• 1946 — Луј Реар, у Паризу представио бикини.
• 1951 — Основан Веслачки клуб Партизан
• 1959 — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
• 1975 —
  • Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.
  • Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
• 1977 — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.
• 1980 — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
• 1994 — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
• 1996 — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије.
• 2001 —
  • Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.
  • Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.

Рођења

• 1717 — Педро III од Португалије, краљ Португалије (1777—1786). (прем. 1786)
• 1857 — Клара Цеткин, немачка социјалистичка политичарка и борац за женска права. (прем. 1933)
• 1879 — Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар, оснивач Дејвис купа. (прем. 1945)
• 1880 — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор. (прем. 1940)
• 1885 — Андре Лот, француски сликар, представник кубизма. (прем. 1962)
• 1889 — Жан Кокто, француски песник, писац, драматург, сликар, дизајнер и редитељ. (прем. 1963)
• 1891 — Тин Ујевић, хрватски песник. (прем. 1955)
• 1911 — Жорж Помпиду, француски политичар, председник Француске (1969—1974). (прем. 1974)
• 1928 — Стеван Раичковић, српски песник, писац и преводилац. (прем. 1992)
• 1929 — Јован Рашковић, српски психијатар и политичар, оснивач СДС-а у Хрватској. (прем. 1992)
• 1939 — Павел Морозенко, совјетски и руски глумац. (прем. 1991)
• 1946 — Герард 'т Хофт, холандски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1999).
• 1948 — Алојз Петерле, словеначки политичар и дипломата, премијер Словеније (1990—1992).
• 1949 — Ед О’Рос, амерички глумац.
• 1953 — Никола Матијашевић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер.
• 1961 — Златко Сарачевић, хрватски рукометаш и рукометни тренер. (прем. 2021)
• 1963 — Иди Фалко, америчка глумица.
• 1964 — Миодраг Стојковић, српски генетичар.
• 1966 — Ђанфранко Зола, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1968 — Мајкл Сталбарг, амерички глумац.
• 1968 — Алекс Циле, швајцарски бициклиста.
• 1969 — РЗА, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац.
• 1973 — Исидора Минић, српска глумица.
• 1975 — Ернан Креспо, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
• 1975 — Ај Сугијама, јапанска тенисерка.
• 1976 — Нуно Гомеш, португалски фудбалер.
• 1977 — Никола Кифер, немачки тенисер.
• 1979 — Амели Моресмо, француска тенисерка.
• 1982 — Алберто Ђилардино, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1982 — Бено Удрих, словеначки кошаркаш.
• 1987 — Андрија Калуђеровић, српски фудбалер.
• 1989 — Дејан Ловрен, хрватски фудбалер.
• 1992 — Алберто Морено, шпански фудбалер.
• 1992 — Мирна Радуловић, српска певачица.
• 1996 — Овца Доли, први клонирани сисар. (прем. 2003)

Смрти

• 1793 — Александер Рослин, шведски сликар (рођ. 1718).
• 1833 — Жозеф Ниепс, француски хемичар (рођ. 1765)
• 1889 — Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности (рођ. 1822).
• 1958 — српски патријарх Викентије Проданов (рођ. 1890).
• 1969 — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса (рођ. 1883).
• 2017 — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (рођ. 1939).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Јевсевија - епископа самосатског
  • Свете мученике Зинона и Зину
  • Преподобну Анастасију - жену светог Симеона мироточивог и мајку Светог Саве

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума