5. јул

5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1413. — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I.
• 1596. — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
• 1811. — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
• 1830. — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
• 1865. — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
• 1865. — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.
• 1875. — Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини.
• 1932. — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије.
• 1943. — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
• 1946. — Луј Реар, у Паризу представио бикини.
• 1951. — Основан Веслачки клуб Партизан
• 1959. — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
• 1975. —
  • Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.
  • Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
• 1977. — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.
• 1980. — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
• 1994. — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
• 1996. — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије.
• 2001. —
  • Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.
  • Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.

Рођења

• 1717. — Педро III, краљ Португала 1777-86. († 1786)
• 1857. — Клара Цеткин, утицајни немачки социјалистички политичар и борац за женска права. († 1933)
• 1879. — Двајт Дејвис, основао је 1900. „Дејвис куп“. († 1945)
• 1880. — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор.
• 1889. — Жан Кокто, француски писац, сликар и режисер. († 1963)
• 1891. — Тин Ујевић, хрватски песник. († 1955)
• 1901. — Сергеј Владимировић Образцов, совјетски руски позоришни редитељ и глумац. († 1992)
• 1911. — Жорж Помпиду, председник Француске (1969—74). († 1974)
• 1928. — Стеван Раичковић је био српски песник и академик. († 1992)
• 1929. — Јован Рашковић, политичар, оснивач СДС-а у Хрватској. († 1992)
• 1939. — Павел Семјонович Морозенко, совјетски руски позоришни и филмски глумац. († 1991)
• 1948. — Алојз Петерле, словеначки политичар, премијер Словеније 1990-92.
• 1956. — Велимир Петковић, босанско-немачки рукометни тренер.
• 1961. — Златко Сарачевић, хрватски рукометаш и тренер.
• 1964. — Миодраг Стојковић, генетичар.
• 1966. — Ђанфранко Зола, бивши италијански фудбалер, сада тренер.
• 1968. — Кен Акаматсу, јапански Манга уметник и цртач.
• 1974. — Марсио Аморосо, бразилски фудбалер.
• 1975. — Ернан Креспо, бивши аргентински фудбалер.
• 1975. — Аи Сугијама, јапанска тенисерка.
• 1976. — Нуно Гомеш, португалски фудбалер.
• 1977. — Николас Кифер, немачки тенисер.
• 1979. — Амели Моресмо, француска тенисерка.
• 1982. — Бено Удрих, словенски кошаркашки репрезентативац и тренер.
• 1982. — Алберто Ђилардино, италијански фудбалер.
• 1987. — Андрија Калуђеровић, српски фудбалер.
• 1982. — Бено Удрих, словенски кошаркаш.
• 1983. — Јонас Гутијерез, аргентински фудбалер.
• 1996. — Овца Доли, први клонирани сисар. († 2003)

Смрти

• 1793. — Александер Рослин, шведски сликар (*1718).
• 1833. — Жозеф Ниепс, француски хемичар (*1765.)
• 1889. — Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности (*1822).
• 1958. — српски патријарх Викентије Проданов (*1890).
• 1969. — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса (*1883).
• 2017. — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (*1939).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Јевсевија - епископа самосатског
  • Свете мученике Зинона и Зину
  • Преподобну Анастасију - жену светог Симеона мироточивог и мајку Светог Саве

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума