5. јул
5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.
Догађаји[уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1413. — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I.
- 1596. — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
- 1811. — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
- 1830. — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
- 1865. — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
- 1865. — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.
- 1875. – Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини.
- 1932. — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије.
- 1943. — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
- 1946. — Луј Реар, у Паризу представио бикини.
- 1951. — Основан Веслачки клуб Партизан
- 1959. — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
- 1975. —
- Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.
- Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
- 1977. — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.
- 1980. — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
- 1994. — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
- 1996. — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије.
- 2001. —
- Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.
- Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.
Рођења[уреди]
- 1717. — Педро III, краљ Португала 1777-86. († 1786)
- 1857. — Клара Цеткин, утицајни немачки социјалистички политичар и борац за женска права. († 1933)
- 1879. — Двајт Дејвис, основао је 1900. „Дејвис куп“. († 1945)
- 1880. — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор.
- 1889. — Жан Кокто, француски писац, сликар и режисер. († 1963)
- 1891. — Тин Ујевић, хрватски песник. († 1955)
- 1901. — Сергеј Владимировић Образцов, совјетски руски позоришни редитељ и глумац. († 1992)
- 1911. — Жорж Помпиду, председник Француске (1969—74). († 1974)
- 1928. — Стеван Раичковић је био српски песник и академик. († 1992)
- 1929. — Јован Рашковић, политичар, оснивач СДС-а у Хрватској. († 1992)
- 1939. — Павел Семјонович Морозенко, совјетски руски позоришни и филмски глумац. († 1991)
- 1948. — Алојз Петерле, словеначки политичар, премијер Словеније 1990-92.
- 1956. — Велимир Петковић, босанско-немачки рукометни тренер.
- 1961. — Златко Сарачевић, хрватски рукометаш и тренер.
- 1964. — Миодраг Стојковић, генетичар.
- 1966. — Ђанфранко Зола, бивши италијански фудбалер, сада тренер.
- 1968. — Кен Акаматсу, јапански Манга уметник и цртач.
- 1974. — Марсио Аморосо, бразилски фудбалер.
- 1975. — Ернан Креспо, бивши аргентински фудбалер.
- 1975. — Аи Сугијама, јапанска тенисерка.
- 1976. — Нуно Гомеш, холандски фудбалски репрезентативац.
- 1977. — Николас Кифер, немачки тенисер.
- 1979. — Амели Моресмо, француска тенисерка.
- 1982. — Бено Удрих, словенски кошаркашки репрезентативац и тренер.
- 1982. — Алберто Ђилардино, италијански фудбалер.
- 1987. — Андрија Калуђеровић, српски фудбалер.
- 1982. — Бено Удрих, словенски кошаркаш.
- 1983. — Јонас Гутијерез, аргентински фудбалер.
- 1996. — Овца Доли, први клонирани сисар. († 2003)
Смрти[уреди]
- 1793. — Александер Рослин, шведски сликар (*1718).
- 1833. — Жозеф Ниепс, француски хемичар (*1765.)
- 1889. — Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности (*1822).
- 1958. — српски патријарх Викентије Проданов (*1890).
- 1969. — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса (*1883).
- 2017. — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (*1939).
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Јевсевија - епископа самосатског
- Свете мученике Зинона и Зину
- Преподобну Анастасију - жену светог Симеона мироточивог и мајку Светог Саве
