5. јул
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
јул | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |
- 1413 — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I.
- 1596 — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
- 1809 — Вођена битка код Ваграма у оквиру Наполеонових ратова.
- 1811 — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
- 1830 — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
- 1865 — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
- 1865 — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.
- 1875 — Нападом чете хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турски караван на Ћетној пољани, на путу Мостар—Невесиње почела је Невесињска пушка устанак против османске власти у Херцеговини.
- 1932 — Антонио де Оливеира Салазар је постао премијер Португалије.
- 1943 — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка.
- 1946 — Луј Реар, у Паризу представио бикини.
- 1951 — Основан Веслачки клуб Партизан
- 1959 — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
- 1975 —
- Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.
- Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
- 1977 — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.
- 1980 — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
- 1994 — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
- 1996 — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије.
- 2001 —
- Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.
- Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1717 — Педро III од Португалије, краљ Португалије (1777—1786). (прем. 1786)
- 1857 — Клара Цеткин, немачка социјалистичка политичарка и борац за женска права. (прем. 1933)
- 1879 — Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар, оснивач Дејвис купа. (прем. 1945)
- 1880 — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор. (прем. 1940)
- 1885 — Андре Лот, француски сликар, представник кубизма. (прем. 1962)
- 1889 — Жан Кокто, француски песник, писац, драматург, сликар, дизајнер и редитељ. (прем. 1963)
- 1891 — Тин Ујевић, хрватски песник. (прем. 1955)
- 1911 — Жорж Помпиду, француски политичар, председник Француске (1969—1974). (прем. 1974)
- 1928 — Стеван Раичковић, српски песник, писац и преводилац. (прем. 1992)
- 1929 — Јован Рашковић, српски психијатар и политичар, оснивач СДС-а у Хрватској. (прем. 1992)
- 1939 — Павел Морозенко, совјетски и руски глумац. (прем. 1991)
- 1946 — Герард 'т Хофт, холандски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1999).
- 1948 — Алојз Петерле, словеначки политичар и дипломата, премијер Словеније (1990—1992).
- 1949 — Ед О'Рос, амерички глумац.
- 1953 — Никола Матијашевић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер.
- 1961 — Златко Сарачевић, хрватски рукометаш и рукометни тренер.
- 1963 — Иди Фалко, америчка глумица.
- 1964 — Миодраг Стојковић, српски генетичар.
- 1966 — Ђанфранко Зола, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1968 — Мајкл Сталбарг, амерички глумац.
- 1968 — Алекс Циле, швајцарски бициклиста.
- 1969 — РЗА, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац.
- 1973 — Исидора Минић, српска глумица.
- 1975 — Ернан Креспо, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
- 1975 — Ај Сугијама, јапанска тенисерка.
- 1976 — Нуно Гомеш, португалски фудбалер.
- 1977 — Никола Кифер, немачки тенисер.
- 1979 — Амели Моресмо, француска тенисерка.
- 1982 — Алберто Ђилардино, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1982 — Бено Удрих, словеначки кошаркаш.
- 1987 — Андрија Калуђеровић, српски фудбалер.
- 1989 — Дејан Ловрен, хрватски фудбалер.
- 1992 — Алберто Морено, шпански фудбалер.
- 1992 — Мирна Радуловић, српска певачица.
- 1996 — Овца Доли, први клонирани сисар. (прем. 2003)
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1793 — Александер Рослин, шведски сликар (рођ. 1718).
- 1833 — Жозеф Ниепс, француски хемичар (рођ. 1765)
- 1889 — Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности (рођ. 1822).
- 1958 — српски патријарх Викентије Проданов (рођ. 1890).
- 1969 — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса (рођ. 1883).
- 2017 — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (рођ. 1939).
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Јевсевија - епископа самосатског
- Свете мученике Зинона и Зину
- Преподобну Анастасију - жену светог Симеона мироточивог и мајку Светог Саве
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
![]() |
5. јул на Викимедијиној остави. |