51 Pegasi b
 Umetnički prikaz planete 51 Pegasi b (u sredini) i njene zvezde (desno). | |
| Otkriće | |
|---|---|
| Otkrivač | Mišel Major i Didje Kelo |
| Mesto otkrića | OHP, Francuska |
| Podaci o otkriću | 6. oktobar 1995 |
| Radijalna brzina (ELODIE) | |
| Orbitalne karakteristike | |
| Apastron | 00.534 AU (7,99×1010 km) |
| Periastron | 00.520 AU (7,8×1010 km) |
| 00.527 ± 00.030 AU (7,88×1010 ± 4,5×109 km) | |
| Ekscentricitet | 0.013 ± 0.012 |
| 4.230785 ± 0.000036 d 101.5388 h | |
Prosečna orbitalna brzina | 136 km/s |
| Zvezda | 51 Pegasi |
| Fizičke karakteristike | |
| Masa | 0.46 Jupiterove mase |
| Sinhrona | |
| Temperature | 1284 ± 19 K |
51 Pegasi b (skraćeno 51 Peg b), nezvanično nazvana Belerofont, kasnije formalno imenovana kao Dimidijum, je ekstrasolarna planeta udaljena oko 50 svetlosnih godina u sazvežđu Pegaz. To je bila prva egzoplaneta koja je otkrivena na orbiti zvezde glavnog niza,[1] Suncu slične zvezde 51 Pegasi, i označila je proboj u astronomskim istraživanjima. Ona je prototip za klasu planeta zvanih vrući Jupiteri.
Godine 2017, otkriveni su tragovi vode u atmosferi planete.[2] Godine 2019, Nobelova nagrada za fiziku je delom dodeljena za otkriće planete 51 Pegasi b.[3]
Ime[уреди | уреди извор]
51 Pegasi je Flamstidova oznaka zvezde domaćina. Planeta je prvobitno bila označena kao 51 Pegasi b po Mišelu Majoru i Didjeu Kelou, koji su ovu planetu otkrili u decembru 1995. Sledeće godine je astronom Džefri Marsi nezvanično nazvao planetu „Belerofont”, sledeći konvenciju o imenovanju planeta po likovima grčke i rimske mitologije (Belerofont je lik iz grčke mitologije koji je jahao na krilastom konju Pegazu).[4]
U julu 2014. godine Međunarodna astronomska unija je pokrenula proces davanja odgovarajućih imena pojedinim egzoplanetama i njihovim matičnim zvezdama.[5] Proces je obuhvatao javnu nominaciju i glasanje za nova imena.[6] U decembru 2015. IAU je objavila da je pobedničko ime ovu planetu Dimidijum.[7] Ime je podnelo Astronomsko društvo Lucerna, iz Švajcarske. Dimidijum je latinski za 'polovinu', a odnosi se na masu planete od najmanje polovine mase Jupitera.[8]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ How the Universe Works 3. Jupiter: Destroyer or Savior?. Discovery Channel. 2014.
- ^ „Water detected in the atmosphere of hot Jupiter exoplanet 51 Pegasi b”. phys.org. 1. 2. 2017.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 2019”. Nobel Media AB. Приступљено 8. 10. 2019.
- ^ University of California at Berkeley News Release 1996-17-01
- ^ NameExoWorlds: An IAU Worldwide Contest to Name Exoplanets and their Host Stars. IAU.org. 9 July 2014
- ^ „NameExoWorlds The Process”. Архивирано из оригинала на датум 15. 08. 2015. Приступљено 23. 08. 2020.
- ^ Final Results of NameExoWorlds Public Vote Released, International Astronomical Union, 15 December 2015.
- ^ „NameExoWorlds The Approved Names”. Архивирано из оригинала на датум 01. 02. 2018. Приступљено 23. 08. 2020.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Butler; Wright, J. T.; Marcy, G. W.; Fischer, D. A.; Vogt, S. S.; Tinney, C. G.; Jones, H. R. A.; Carter, B. D.; Johnson, J. A.; McCarthy, C.; Penny, A.J.; et al. (2006). „Catalog of Nearby Exoplanets”. The Astrophysical Journal. 646 (1): 505—522. Bibcode:2006ApJ...646..505B. arXiv:astro-ph/0607493
. doi:10.1086/504701. Архивирано из оригинала на датум 07. 12. 2019. Приступљено 23. 08. 2020. (web version) - Charbonneau, D. (2003). „HD 209458 and the Power of the Dark Side”. Ур.: Deming, Drake; Seager, Sara. Scientific Frontiers in Research on Extrasolar Planets. ASP Conference Series. 294. San Francisco: ASP. стр. 449—456. ISBN 978-1-58381-141-2.
- Deming, Drake; Seager, Sara; Richardson, L. Jeremy & Harrington, Joseph (2005). „Infrared radiation from an extrasolar planet”. Nature. 434 (7034): 740—743. Bibcode:2005Natur.434..740D. PMID 15785769. arXiv:astro-ph/0503554 . doi:10.1038/nature03507.
- Fortney, J. J.; Sudarsky, D.; Hubeny, I.; Cooper, C. S.; Hubbard, W. B.; Burrows, A.; Lunine, J. I. (2003). „On the Indirect Detection of Sodium in the Atmosphere of the Planetary Companion to HD 209458”. Astrophysical Journal. 589 (1): 615—622. Bibcode:2003ApJ...589..615F. arXiv:astro-ph/0208263 . doi:10.1086/374387.
- Holmström, M.; Ekenbäck, A.; Selsis, F.; Penz, T.; Lammer, H. & Wurz, P. (2008). „Energetic neutral atoms as the explanation for the high-velocity hydrogen around HD 209458b”. Nature. 451 (7181): 970—972. Bibcode:2008Natur.451..970H. PMID 18288189. arXiv:0802.2764 . doi:10.1038/nature06600.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Jean Schneider (2011). „Notes for Planet 51 Peg b”. Extrasolar Planets Encyclopaedia. Приступљено 3. 10. 2011.
- „51 Pegasi”. SolStation. Архивирано из оригинала на датум 25. 7. 2008. Приступљено 3. 7. 2008.
- „51 Peg”. Exoplanets. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2008. Приступљено 1. 11. 2008.
- „The First Extrasolar Planet around a Solar-type Star”. University of Geneva. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2008. Приступљено 3. 7. 2008.
- „The Planet Around 51 Peg”. Lick Observatory. Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2008. Приступљено 3. 7. 2008.