6-ј симбол

С Википедије, слободне енциклопедије

Вигнеров 6-ј симбол дефинисао је 1940. Еуген Паул Вигнер. Дефинишу се преко суме продуката 3-ј симбола:

са фазом . Сумира се преко свих шест mi, а селекциона правила 3jm ограничавају суму. Повезани су са Раковим коефицијентима:

Развој[уреди | уреди извор]

Вигнеров 6-ј симбол може да се прикаже преко коначне суме:

а ту се сумација одвија по свим n све док факторијели не постану негативни.

При томе функција је једнака 1 ако је задовољена релација триангуларности за , а 0 ако није дефинисана је следећим изразом:

Релација ортогоналности[уреди | уреди извор]

Вигнерови симболи задовољавају релације ортогоналности:

Специјални случај[уреди | уреди извор]

У случају да је добија се:

При томе функција је једнака 1 ако је задовољена релација триангуларности за , а 0 ако није.

Симетрије[уреди | уреди извор]

Вигнеров 6-ј симбол инваријантан је на пермутацију две колоне, тако да вреди:

Вигнеров 6-ј симбол инваријантан је и на замену два аргумента у горњим колонама са два аргумента у доњим колонама:

Вигнеров 6-ј симбол

је нула сем ако j1, j2 и j3 не задовољавају триангуларне услове:

Асимптотски развој[уреди | уреди извор]

Асимптотска формула је развијена за случај када свих шест квантних бројева j1, ..., j6 тежи великим бројевима. Асимптотска формула је дана са:

Литература[уреди | уреди извор]

  • Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., ур. (1965). Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables. New York: Dover. ISBN 9780486612720. 
  • Edmonds, A. R. (1957). Angular Momentum in Quantum Mechanics. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 9780-691-07912-7. 
  • Messiah, Albert (1981). Quantum Mechanics. II (12th изд.). New York: North Holland Publishing. ISBN 9780-7204-0045-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]