7. фебруар
7. фебруар је тридесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 327 дана (328 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 457 — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.
- 1783 — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара.
- 1792 — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.
- 1863 — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије.
- 1863 — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.
- 1913 — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.
- 1942 — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
- 1947 — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.
- 1962 — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.
- 1964 — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД.
- 1968 — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.
- 1969 — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.
- 1971 — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.
- 1974 — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства.
- 1984 — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.
- 1986 — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.
- 1990 — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
- 1991 — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.
- 1992 — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.
- 1995 — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.
- 1996 — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.
- 2000 — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић.
- 2001 — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.
- 2003 — У експлозији аутомобила-бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.
- 2006 — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.
Рођења
- 1102 — Матилда од Енглеске, царица Светог римског царства. († 1167)
- 1478 — Томас Мор, енглески хуманиста и државник. († 1535)
- 1693 — Ана I Ивановна, руска императорка. († 1740)
- 1812 — Чарлс Дикенс, енглески писац. († 1870)
- 1867 — Лора Инголс Вајлдер, америчка списатељица. († 1957)
- 1870 — Алфред Адлер, аустријски лекар и психијатар. († 1937)
- 1877 — Годфри Харолд Харди, енглески математичар. († 1947)
- 1885 — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. († 1951)
- 1885 — Хуго Шеперле, немачки официр. († 1953)
- 1889 — Хари Никвист, амерички инжењер електронике шведског порекла који је значајно допринео теорији информација. († 1976)
- 1899 — Раша Плаовић, српски позоришни глумац, редитељ и педагог. († 1977)
- 1906 — Олег Константинович Антонов, руски инжењер, конструктор авиона. († 1984)
- 1906 — Пу Ји, последњи кинески цар. († 1967)
- 1913 — Оскар Данон, југословенски диригент и композитор јеврејског поријекла, академик АНУ БиХ. († 2009)
- 1927 — Душан Вукотић, редитељ, сценариста, аниматор и филмски педагог. († 1998)
- 1927 — Владимир Куц, совјетски атлетичар. († 1975)
- 1932 — Алфред Ворден, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут.
- 1940 — Тошихиде Масукава, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику.
- 1949 — Драган Максимовић, српски глумац. († 2001)
- 1954 — Дитер Болен, немачки певач, музичар, продуцент, водитељ, забављач, текстописац и писац.
- 1955 — Стивен Гулд, амерички писац.
- 1960 — Џејмс Спејдер, амерички глумац.
- 1962 — Еди Изард, британски комичар и глумац.
- 1965 — Крис Рок, амерички глумац.
- 1971 — Дениз Ричардс, америчка глумица и модел.
- 1974 — Стив Неш, канадски кошаркаш.
- 1975 — Реми Гајар, француски хумористичар и комичар.
- 1977 — Цунејасу Мијамото, јапански фудбалер.
- 1978 — Данијел ван Бујтен, белгијски фудбалер.
- 1978 — Ештон Кучер, амерички глумац.
- 1978 — Милтон Паласио, америчко-белизејски кошаркаш.
- 1979 — Тавакул Карман, јерменска политичарка и активисткиња за људска права.
- 1982 — Микаел Пјетрус, француски кошаркаш.
- 1983 — Сами Мехија, доминиканско-амерички кошаркаш.
- 1987 — Бри Бенет, америчка порнографска глумица.
- 1989 — Никос Калатес, грчки кошаркаш.
- 1989 — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш.
- 1990 — Стивен Стамкос, канадски хокејаш на леду.
- 1990 — Далила Мухамед, америчка атлетичарка.
- 1991 — Рајан О'Рајли, канадски хокејаш на леду.
- 1993 — Крис Мирс, британски скакач у воду.
- 1993 — Дијего Лаксалт, уругвајски фудбалер.
- 1994 — Марко Павловски, српски фудбалер.
- 1995 — Мирослав Пашајлић, српски кошаркаш.
Смрти
- 590 — Папа Пелагије II. (* 520)
- 999 — Болеслав II, војвода Чешке. (* 932)
- 1317 — Роберт од Клермона, гроф Клермонта. (* 1256)
- 1837 — Густав IV, шведски краљ. (* 1778)
- 1864 — Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа. (* 1787)
- 1878 — Папа Пије IX. (* 1792)
- 1871 — Хенри Стеинвеј, немачко-амерички предузетник. (* 1797)
- 1894 — Адолф Сакс, белгијски произвођач дувачких инструмената. (* 1894)
- 1920 — Александар Колчак, руски адмирал и председник владе белих. (* 1874)
- 1932 — Панта Михајловић, српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација. (* 1854)
- 1942 — Иван Билибин, руски сликар, илустратор и позоришни сценограф. (* 1876)
- 1960 — Игор Курчатов, совјетски нуклеарни физичар. (* 1903)
- 1964 — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. (* 1903)
- 1964 — Софоклис Венизелос, грчки политичар, 133 премијер Грчке. (* 1894)
- 1979 — Јозеф Менгеле, лекар у нацистичким логорима, познат под надимком „Анђео смрти“. (* 1911)
- 1987 — Клаудио Вила, италијански певач. (* 1926)
- 1990 — Алан Перлис, амерички научник из области рачунарства. (* 1922)
- 1994 — Витолд Лутославски, пољски композитор и диригент. (* 1913)
- 1999 — Хусеин од Јордана, јордански краљ. (* 1935)
- 2000 — Павле Булатовић, министар одбране СР Југославије. (* 1948)
- 2001 — Дејл Еванс, америчка певачица и глумица. (* 1912)
- 2010 — Михаило Марковић, српски филозоф. (* 1923)
- 2013 — Крсто Папић, филмски редитељ и сценариста. (* 1933)
- 2015 — Дин Смит, амерички кошаркашки тренер. (* 1931)
- 2017 — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. (* 1974)
- 2019 — Алберт Фини, британски глумац. (* 1936)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Светог Григорија Богослова, архиепископа цариградског
- Преподобног Публија - сенатора који раздаде имање сиромасима и који се подвизавао у близини града Зевгмата на Еуфрату
- Преподобног Мара
- Свете мученике Фелициту и седам јој синова који пострадаше за Христа 164. године