7. јун
7. јун (7.6.) је 158. дан године по грегоријанском календару (159. у преступној години). До краја године има још 207 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима.
- 1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.* 1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке.
- 1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза.
- 1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.
- 1896 — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма
- 1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII.
- 1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек.
- 1921 — Отворен први парламент Северне Ирске.
- 1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму.
- 1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи.
- 1942 — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ.
- 1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи.
- 1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1.
- 1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.
- 1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.
- 1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада.
- 1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере.
- 1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке.
- 1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.
- 1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.
- 1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир.
- 1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“.
- 1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година.
- 2000 — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду.
- 2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине.
- 2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1848 — Пол Гоген, француски сликар, један од најзначајнијих представника постимпресионизма. (прем. 1903)[1]
- 1877 — Чарлс Гловер Баркла, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1917). (прем. 1944)
- 1896 — Имре Нађ, мађарски политичар, премијер Мађарске у два наврата. (прем. 1958)
- 1900 — Родољуб Чолаковић, југословенски комунистички револуционар и књижевник. (прем. 1983)[2]
- 1909 — Џесика Танди, енглеско-америчка глумица. (прем. 1994)
- 1917 — Дин Мартин, амерички певач, глумац и комичар. (прем. 1995)
- 1933 — Слободан Селенић, српски књижевник, драматург и књижевни критичар. (прем. 1995)[3]
- 1940 — Том Џоунс, велшки певач.
- 1941 — Станислава Пешић, српска глумица. (прем. 1997)
- 1949 — Драган Александрић, српски композитор и аранжер.
- 1952 — Лијам Нисон, северноирски глумац.
- 1952 — Орхан Памук, турски писац и сценариста, добитник Нобелове награде за књижевност (2006).
- 1955 — Вилијам Форсајт, амерички глумац.
- 1958 — Принс, амерички музичар, музички продуцент, плесач и глумац. (прем. 2016)
- 1959 — Мајк Пенс, амерички политичар, 48. потпредседник САД.
- 1960 — Светлана Китић, српска рукометашица.
- 1960 — Марина Немет, хрватска глумица. (прем. 2010)
- 1960 — Динко Туцаковић, босанскохерцеговачко-српски редитељ, сценариста, критичар и историчар филма. (прем. 2013)
- 1961 — Давор Сучић, босанскохерцеговачки музичар, музички продуцент, глумац и редитељ.
- 1965 — Дејмијен Херст, енглески уметник.
- 1970 — Кафу, бразилски фудбалер.
- 1972 — Карл Ербан, новозеландски глумац.
- 1974 — Махеш Бупати, индијски тенисер.
- 1974 — Бер Грилс, северноирски авантуриста.
- 1975 — Ален Ајверсон, амерички кошаркаш.
- 1976 — Мирсад Туркџан, турски кошаркаш.
- 1977 — Ивана Јордан, српска певачица.
- 1978 — Тамара Крцуновић, српска глумица.
- 1979 — Ана Торв, аустралијска глумица.
- 1981 — Ана Курњикова, руска тенисерка и модел.
- 1982 — Вукашин Мандић, српски кошаркаш.
- 1985 — Дејан Лекић, српски фудбалер.
- 1988 — Милан Лучић, канадски хокејаш.
- 1988 — Јекатерина Макарова, руска тенисерка.
- 1990 — Иги Азејлија, аустралијска музичарка.
- 1991 — Емили Ратајковски, амерички модел и глумица.
- 1992 — Франка Бателић, хрватска певачица.
- 1995 — Маки Бањак, камерунски фудбалер.
- 1997 — Александра Вукајловић, српска рукометашица.
- 1999 — Ранко Симовић, српски кошаркаш.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1848 — Висарион Григоријевич Бјелински, руски књижевни критичар и филозоф. (рођ. 1811)
- 1937 — Џин Харлоу, америчка глумица. (рођ. 1911)
- 1954 — Алан Тјуринг, енглески математичар, логичар и криптограф; пионир рачунарства. (рођ. 1912)[4]
- 1965 — Џуди Холидеј, америчка глумица, комичарка и певачица. (рођ. 1921)
- 1966 — Ханс Арп, немачко-француски сликар, вајар и песник. (рођ. 1886)
- 1970 — Е. М. Форстер, енглески писац. (рођ. 1879)
- 1978 — Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, енглески хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1967). (рођ. 1897)
- 1980 — Хенри Милер, амерички књижевник. (рођ. 1891)
- 1993 — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш. (рођ. 1964)
- 2015 — Кристофер Ли, енглески глумац и певач. (рођ. 1922)
- 2016 — Стивен Кеши, нигеријски фудбалер и фудбалски тренер. (рођ. 1962)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди извор]
- ^ „Pol Gogen”. biografija.org. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 115—116.
- ^ „Slobodan Selenić”. biografija.org. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Alan Turing | Biography, Facts, & Education”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 14. 2. 2020.