Пређи на садржај

71. додела Оскара

С Википедије, слободне енциклопедије
71. додела Оскара
Званични постер
Датум21. март 1999.
Дворана
ЗемљаСједињене Америчке Државе
ДомаћинВупи Голдберг
Домаћин претпрограма
Статистика
Највише наградаЗаљубљени Шекспир (7)
Највише номинацијаЗаљубљени Шекспир (13)
Најбољи филмЗаљубљени Шекспир
Веб-сајтwww.oscars.org/oscars/ceremonies/1999
ТВ/радијски пренос
Мрежапренос:
ABC
Трајање4 сата 2 мин.[2]
Гледаност
ПродуцентГилберт Кејтс
РежисерЛоуис Џ. Хорвитз

Церемонија 71. доделе Оскара (енгл. 71st Academy Awards ceremony), коју организује Академија филмских уметности и наука, одала је почаст најбољим филмовима из 1998. године и одржана је 21. марта 1999. године у Дороти Чендлер павиљону у Лос Анђелесу, са почетком у 17:30 по пацифичком времену. Током церемоније, Академија је доделио награде Оскар у 24 категорије. Церемонија је у Сједињеним Америчким Државама емитована на каналу Еј-Би-Си, а продуцирао ју је Гил Кејтс, док ју је режирао Луис Џ. Хорвиц.[3][4] Глумица Вупи Голдберг била је домаћин по трећи пут.[5] Први пут је водила 66. церемонију 1994. године, а затим 68. церемонију 1996. године.[6] Скоро месец дана раније, на церемонији одржаној 27. фебруара у хотелу Риџент Беверли Вилшир у Беверли Хилсу у Калифорнији, награде за техничка достигнућа доделила је Ен Хејч у улози домаћина.[7]

Филм Заљубљени Шекспир освојио је седам награда, укључујући и награду за најбољи филм.[8] Други добитници су Спасавање редова Рајана са пет награда, Живот је леп са три, као и Град злочина, Bunny, Election Night, Елизабета, Богови и чудовишта, The Last Days, The Personals: Improvisations on Romance in the Golden Years, Принц Египта и Док будан сањам са по једном наградом. Пренос церемоније гледало је скоро 46 милиона људи у Сједињеним Америчким Државама.

Победници и номиновани

[уреди | уреди извор]

Номинације за 71. доделу Оскара објављене су 9. фебруара 1999. године у Самјуел Голдвин театру на Беверли Хилсу, у Калифорнији, од стране председника Академије Роберта Рејма и глумца Кевина Спејсија.[9] Филм Заљубљени Шекспир добио је највише номинација, чак 13, док је Спасавање редова Рајана био на другом месту са 11 номинација.[10]

Победници су објављени током церемоније одржане 21. марта 1999. године.[11] Филм Живот је леп био је други филм номинован истовремено за најбољи филм и најбољи филм на страном језику у истој години (први је био Z из 1969. године).[12] Такође, његових 7 номинација представља рекорд за филм на страном језику. Роберто Бенињи, добитник награде за најбољег глумца, био је друга особа у историји награде која је режирала филм за којег је добила Оскара за глуму. Први је био Лоренс Оливије за своју улогу у Хамлету из 1948. године.[13] Бенињи је постао и четврта особа која је добила номинације за глуму, режију и сценарио за исти филм.[14] Поред тога, он је био трећи глумац који је освојио Оскара за улогу на неенглеском језику.[15] Захваљујући својим номинацијама за улогу краљице Елизабете I, номинована за најбољу глумицу Кејт Бланчет и добитница награде за најбољу споредну глумицу Џуди Денч постале су први пар глумица номинованих у истој години за тумачење истог лика у различитим филмовима.[16] Фернанда Монтенегро, номинована за најбољу глумицу, постала је прва (и до данас једина) особа из Бразила номинована за ту награду.[17]

Награде

[уреди | уреди извор]
Photo of Edward Zwick in 2016.
Едвард Звик, најбољи филм
Photo of Steven Spielberg in 2017.
Стивен Спилберг, најбољи редитељ
Photo of Roberto Benigni in 2020.
Роберто Бенињи, најбољи глумац и најбољи страни филм
Photo of Gwyneth Paltrow in 2011.
Гвинет Палтроу, најбоља глумица
Photo of James Coburn in 1959.
Џејмс Коберн, најбољи глумац у споредној улози
Photo of Judi Dench in 2007.
Џуди Денч, најбоља глумица у споредној улози
Photo of Tom Stoppard in 2022.
Том Стопард, најбољи оригинални сценарио
Никола Пьовани, најбоља оригинална музика
Стивен Шварц, најбољи оригинални звук
Photo of Janusz Kamiński wearing a white scarf and a black bubble vest in 2014.
Јануш Камински, најбоља фотографија
Photo of Sandy Powell at the Vienna International Film Festival in 2015.
Санди Пауел, најбољи костим

Добитници су наведени први, истакнути подебљаним словима и означени двоструким бодежом (‡).[18]

Почасна награда Академије

[уреди | уреди извор]

Елија Казан је добио награду Оскар за животно дело.[19]

Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг

[уреди | уреди извор]

Норман Џуисон је добио меморијалну награду Ирвинг Г. Талберг.[20]

Филмови са више номинација и награда

[уреди | уреди извор]

Презентери и уручиоци награде

[уреди | уреди извор]

Списак појединаца који су доделили награде или извели музичке нумере.[21][22]

Име(а) Улога
Ренди Томас спикер за 71. годишњу доделу Оскара
Роберт Рејм (председник Академије) давао уводне речи и поздравио госте на церемонији доделе награда
Ким Бејсингер презентер награде за најбољег споредног глумца
Гвинет Палтроу презентер награде за најбољу уметничку дирекцију
Патрик Стјуарт презентер филмова Елизабета и Заљубљени Шекспир у сегменту за најбољи филм
Мајк Мајерс презентер награде за најбољу шминку
Кристина Ричи уводничарка наступа номиноване песме за најбољу песму When You Believe
Брендан Фрејзер презентер награде за најбољи краткометражни играни филм
Флик Хајмлих презентери награде за најбољи анимирани кратки филм
Робин Вилијамс презентер награде за најбољу споредну глумицу
Крис Рок презентер награде за најбоље звукове и ефекте монтаже
Лив Тајлер уводни наступ номиноване песме за најбољу песму I Don't Want to Miss a Thing
Анџелика Хјустон презентер награде за најбољи звук
Том Хенкс уводничар презентера Џона Глена
Џон Глен презентер прилога Историјске личности у биоскопу
Софија Лорен презентер филма Живот је леп у сегменту за најбољи филм и награде за најбољи међународни филм
Енди Гарсија, Енди Мекдауел презентери награде за најбољу оригиналну музику или комедијску музику
Џина Дејвис уводничарка посебног плесног наступа уз номиноване песме за најбољу оригиналну драмску музику и презентерка награде за најбољу оригиналну драмску музику
Џон Траволта презентер монтаже о Франку Синатри
Ана Хеч презентерка сегмента о техничким достигнућима на додели Оскара и награде Гордону Е. Сојеру
Џим Кери презентер награде за најбољу монтажу на филму
Рене Зелвегер уводничарка наступа номиноване песме за најбољу песму A Soft Place to Fall
Николас Кејџ презентер Ирвинг Г. Талберг меморијалне награде за Нормана Џевисона
Лијам Нисон презентер награде за најбоље визуелне ефекте
Вал Килмер презентер прилога о Џину Аутрију и Роју Роџерсу
Хелен Хант презентер награде за најбољег глумца
Лиса Кудроу уводничарка наступа номиноване песме за најбољу песму That'll Do
Бен Афлек, Мет Дејмон презентери награда за најбољи кратки документарни филм и најбољи документарни филм
Роберт де Ниро, Мартин Скорсезе презентери почасне награде Академије за Елију Казана
Вупи Голдберг презентер награде за најбољи костим
Кетрин Зита Џоунс уводничарка наступа номиноване песме за најбољу песму The Prayer
Џенифер Лопез презентер награде за најбољу оригиналну песму
Анет Бенинг презентерка сегмента In Memoriam
Џек Валенти уводничар презентера Колина Пауела
Колин Пауел презентер филмова Спашавање редова Рајан и Танка црвена линија у сегменту за најбољи филм
Ума Турман презентер награде за најбољу кинематографију
Џек Николсон презентер награде за најбољу глумицу
Стивен Спилберг презентер монтаже о Стенлију Кубрику
Голди Хон, Стив Мартин презентери награда за најбољи сценарио написан директно за филм и најбољи адаптирани сценарио
Кевин Костнер презентер награде за најбољег режисера
Харисон Форд презентер награде за најбољи филм

Извођачи

[уреди | уреди извор]
Име(на) Улога Извођење
Бил Конти музички аранжер оркестарско извођење
Мараја Кери и Витни Хјустон извођачи When You Believe из Принца Египта
Аеросмит извођачи I Don't Want to Miss a Thing из Армагедона
Хоакин Кортес, Сејвијон Гловер, Тај Џименез, Дезмонд Ричардсон, Раста Томас[23] извођачи плесна тачка синхронизована са нумерама номинованим за Најбољу драмску музику
Алисoн Мурер извођач A Soft Place to Fall из Кротитеља коња
Питер Габријел и Ренди Њуман извођачи That'll Do из Бејб, прасе у граду
Селин Дион и Андреа Бочели извођачи The Prayer из У потрази за Камелотом

Церемонија доделе награде

[уреди | уреди извор]
Вупи Голдберг била је домаћин 71. доделе Оскара.

Ослањајући се на успех претходне церемоније, која је остварила рекордну гледаност и освојила више Еми награда, Академија филмских уметности и наука тражила је промене које би додатно допринеле успеху церемоније. У јуну 1998. године, председник Академије Роберт Риме најавио је да ће се церемонија први пут у историји одржати у недељу.[24] Академија и телевизијска мрежа Еј-Би-Си надали су се да ће искористити високе рејтинге и гледаност програма који се емитују тог дана у недељи.[25] Академија је такође истакла да ће прелазак на недељу смањити проблеме са саобраћајним гужвама и транспортом, који су значајно мањи викендом.[26]

У јануару 1999, Гил Кејтс изабран је за продуцента церемоније.[27] Одмах је одабрао Оскаром награђену глумицу Вупи Голдберг за водитељку церемоније 71. доделе Оскара.[28] Објашњавајући своју одлуку, Кејтс је изјавио: „Публика обожава Вупи, а та наклоност, уз њен изузетан таленат, чине је фантастичном водитељком за ову прилику.”[29] У изјави, Голдберг је истакла да јој је част и да је узбуђена што је изабрана да води емисију, рекавши: „Одушевљена сам што ћу испратити Оскара у нови миленијум. Ко би помислио да ћу ја водити последњу церемонију Оскара у веку? То је огромна част.”[29]

Мараја Кери (лево) и Витни Хјустон (десно) извеле су песму When You Believe, која је потом освојила Оскара за најбољу оригиналну песму

Неколико других људи учествовало је у продукцији церемоније и повезаних догађаја. Бил Конти био је музички директор свечаности.[30] Поред надзора над извођењима номинованих за најбољу песму, кореографкиња Деби Ален припремила је плесну тачку у којој је учествовало пет плесача из различитих делова света, представљајући номинације за најбољу оригиналну драмску музику.[31] Први пут, Академија је сама произвела предшоу који је претходио главној телевизијској емисији. Под продукцијом Дениса Дотија, овај тридесетоминутни програм водили су глумица Џина Дејвис и репортер Си-ен-ена Џим Морет.[32] Слично покривености долазака званица на црвени тепих на мрежама попут E!, предшоу је укључивао интервјуе са номинованима и осталим гостима, преглед номинација и сегменте који су истицали припреме иза кулиса за главну емисију.[33]

Зараде номинованих филмова

[уреди | уреди извор]

На дан објаве номинација, 9. фебруара, укупна зарада пет филмова номинованих за награду најбољи филм износила је 302 милиона долара, с просечном зарадом од 60,4 милиона долара по филму.[34] Највећу зараду међу номинованима остварио је филм Спасавање редова Рајана са 194,2 милиона долара у домаћим биоскопима. Следе га Заљубљени Шекспир (36,5 милиона долара), Танка црвена линија (30,6 милиона долара), Елизабета (21,5 милиона долара) и на крају Живот је леп (18,4 милиона долара).[34]

Од 50 најпрофитабилнијих филмова у години, 36 номинација припало је 13 филмова с те листе. Само су Спасавање редова Рајана (2. место), Труманов шоу (11. место), A Civil Action (40. место) и Председничке боје (50. место) били номиновани за најбољи филм, режију, глуму или сценарио.[35] Остали филмови из првих 50 који су добили номинације били су: Armageddon (1. место), A Bug's Life (5. место), Patch Adams (12. место), Mulan (13. место), Маска Зороа (17. место), Принц Египта (18. место), The Horse Whisperer (24. место), What Dreams May Come (37. место) и Pleasantville (49. место).[35]

Критике

[уреди | уреди извор]

Церемонија доделе награде је добила мешовите реакције медија. Колумнисткиња Лиза Шварцбаум из магазина Entertainment Weekly нашалила се: „Вупи је синоћ подбацила, знала је то, и ипак је, дрско, то схватила као знак сопствене ексцентричности”.[36] Том Шејлс, телевизијски критичар из The Washington Post-а, пожалио се да је Голдберг „провела много времена смејући се својим шалама, од којих су многе биле непристојне, а неке чак и вулгарне.” Критиковао је и њено представљање номинованих за најбољи дизајн костима, назвавши га предугим и безукусним.[37] Џон Хартл, филмски критичар из The Seattle Times-а, описао је церемонију као „најдужу и, вероватно, најдосаднију доделу одкара века, која је трајала четири сата.”[38]

Међутим, други медији су програм оценили позитивно. Роберт Бианко, телевизијски колумниста из USA Today-а, похвалио је наступ Голдберг,[39] написавши да му се допао „оштрији, друштвено свеснији тон који је донела”.[37] Метју Гилберт, критичар The Boston Globe-а, коментарисао је: „Била је то савршена година са довољно интрига из Холивуда и темама које су Вупи омогућиле да се игра.” Џоан Остроу из The Denver Post-а додала је да је „Вупи заиста била у елементу, више него у својим претходним наступима.” Закључила је да је „емисија била изузетно глатка”.[40]

Гледаност и пријем

[уреди | уреди извор]

Америчка телевизијска емисија на мрежи Еј-Би-Си просечно је привукла 45,51 милион гледалаца, што је за 18% мање у односу на претходну годину.[41][42] Процењује се да је 78,1 милион људи погледало барем део церемоније.[42] Рејтинзи мерења гледаности такође су били нижи у односу на претходну годину: 28,63% домаћинстава гледало је програм, уз шер од 47,79.[43] Међу публиком узраста од 18 до 49 година забележен је рејтинг од 18,85, уз удео од 37,31.[44]

У јулу 1999. године, церемонија је добила седам номинација на 51. додели награда Еми у ударном термину.[45] Два месеца касније, освојила је две награде: за изузетну уметничку режију у варијететском или музичком програму (Рој Кристофер и Стивен Олсон) и за изузетно осветљење у драмској серији, варијететској емисији, мини серији, филму или специјалу (Роберт Дикинсон, Роберт Т. Барнхарт, Енди О’Рајли и Мет Форд).[46]

„In Memoriam“

[уреди | уреди извор]

Годишњи омаж „In Memoriam“ представила је глумица Анет Бенинг. Прилог је садржао извод из главне музичке теме филма Ever After, коју је компоновао Џорџ Фентон.[47]

Посебан омаж глумцу, певачу и некадашњем водитељу Оскара, Френку Синатри, представио је Џон Траволта.[48] Касније је глумац Вал Килмер одржао омаж глумцима Џину Аутрију и Роју Роџерсу.[49] Након приказивања сегмента „In Memoriam“, водитељка Вупи Голдберг и редитељ Стивен Спилберг одали су почаст филмском критичару Џину Сискелу и редитељу Стенлију Кјубрику.[50][51]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Geena Davis to Do Pre-Oscar Telecast”. Chicago Tribune. 12. 1. 1999. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014. 
  2. ^ Richmond, Ray (21. 3. 1999). „The 71st Annual Academy Awards”. Variety. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  3. ^ Bona 2002, стр. 231
  4. ^ Bona 2002, стр. 233
  5. ^ „Whoopi Goldberg to host Oscars”. BBC News. 13. 1. 1999. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014. 
  6. ^ Wallace, Amy (13. 1. 1999). „Whoopi Goldberg Gets Tapped to Host 71st Oscar Ceremony”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  7. ^ Graser, Marc (28. 2. 1999). „Avid has fan in Oscar at Sci-tech ceremony”. Variety. Архивирано из оригинала 4. 1. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  8. ^ Rosen, Steven (22. 3. 1999). „'Love', not war: Best-picture Oscar goes to 'Shakespeare'”. The Denver Post. стр. A1. 
  9. ^ Munoz, Lorena (10. 2. 1999). „It's the Early Birds That Get to Squirm”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 4. 1. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  10. ^ Anthony, Todd (10. 2. 1999). „71st Academy Awards”. Sun-Sentinel. Архивирано из оригинала 2. 2. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  11. ^ „Oscar loves 'Shakespeare' Bard's film takes 7 Academy Awards; Benigni, Paltrow named best actors”. San Antonio Express-News. 22. 3. 1999. стр. 1D. 
  12. ^ Bona 2002, стр. 401
  13. ^ Osborne 2013, стр. 423
  14. ^ Welkos, Robert W. (19. 3. 1999). „Benigni Rising Has Hollywood Gushing”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  15. ^ O'Neil, Tom (22. 9. 2010). „Quiz: Who won Oscars for foreign-lingo roles?”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014. 
  16. ^ Kinn & Piazza 2002, стр. 299
  17. ^ „Latinos In The Oscars: Almost 60 Winners And Nominees Along The History Of The Academy Awards! [PHOTOS]” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2014. 
  18. ^ „The 71st Academy Awards (1999) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. AMPAS. Архивирано из оригинала 9. 11. 2014. г. Приступљено 19. 11. 2011. 
  19. ^ Goldstein, Patrick (15. 1. 1999). „Film Director Elia Kazan to Receive Oscar, Forgiveness”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  20. ^ Higgins, Bill (10. 1. 1999). „Jewison will receive Thalberg memorial”. Variety. Архивирано из оригинала 6. 1. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2014. 
  21. ^ „The Scheduled Oscar Lineup”. Los Angeles Times. 20. 3. 1999. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  22. ^ Bona 2002, стр. 228
  23. ^ Bona 2002, стр. 234
  24. ^ Madigan, Nick (26. 6. 1998). „Sunday officially Oscar's”. Variety. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  25. ^ Welkos, Robert W. (13. 3. 1999). „Cinema's Super Sunday”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  26. ^ Bona 2002, стр. 213
  27. ^ Madigan, Nick (4. 1. 1999). „Cates to produce Oscars”. Variety. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  28. ^ Bona 2002, стр. 214
  29. ^ а б „Whoopi! Goldberg to host Oscars”. CNN. 13. 1. 1999. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  30. ^ „Morning Report: Arts And Entertainment Reports From The Times, News Services And The Nations's Press”. Los Angeles Times. 23. 1. 1999. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  31. ^ Pond 2005, стр. 199
  32. ^ Shister, Gail (18. 3. 1999). „CNN's Jim Moret Working Swing Shift On Oscar Night”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  33. ^ Pond 2005, стр. 211
  34. ^ а б „1998 Academy Award Nominations and Winner for Best Picture”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  35. ^ а б „1998 Domestic Grosses”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  36. ^ Schawrzbaum, Lisa (22. 3. 1999). „Vulgar disfavors”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014. 
  37. ^ а б Bona 2002, стр. 244
  38. ^ Hartl, John (22. 3. 1999). „'Love' Conquers All–Oscar Gets Fickle In Night Of Close Calls And Upsets”. The Seattle Times. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  39. ^ Bianco, Robert (22. 3. 1999). „Show makes lead of Hollywood gold”. USA Today. стр. D1. 
  40. ^ Ostrow, Joanne (22. 3. 1999). „The African Queen trumps Billy Crystal”. The Denver Post. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  41. ^ Gorman, Bill (24. 2. 2012). „With No Blockbusters Up For Best Picture, Expect 'Academy Awards' Viewership To Fall; Ratings History + Your Guess For This Year (Poll)”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 10. 12. 2013. г. Приступљено 5. 9. 2013. 
  42. ^ а б Lowry, Brian (23. 3. 1999). „Oscars Draw Big Numbers, Though Not as Big as Hoped”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  43. ^ Bierbaum, Tom (22. 3. 1999). „Oscars don't push aud envelope”. Variety. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  44. ^ „Academy Awards ratings” (PDF). Television Bureau of Advertising. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 5. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2013. 
  45. ^ „Primetime Emmy database”. Academy of Television Arts and Sciences. ATAS. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014. 
  46. ^ „51st Annual Emmy Awards: Creative Arts Emmy Winners”. Los Angeles Times. 13. 9. 1999. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  47. ^ Bona 2002, стр. 237
  48. ^ Carter, Bill (24. 3. 1999). „After the Oscars, The Complaints”. The New York Times. Архивирано из оригинала 21. 1. 2014. г. Приступљено 8. 1. 2014. 
  49. ^ Bona 2002, стр. 235
  50. ^ Warren, Ellen (23. 3. 1999). „Oscar Night Salute To Siskel Was All Whoopi”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 8. 1. 2014. 
  51. ^ Bona 2002, стр. 238

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Званичне веб презентације
Новинска истраживања
Анализе
Други извори

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=71._додела_Оскара&oldid=29086714”