8. март
8. март (8. 3) је 67. дан у години по грегоријанском календару (68. у преступној години). До краја године има још 298 дана.
Догађаји
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1507 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон.
- 1702 — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске.
- 1846 — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.
- 1857 — Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.
- 1908 — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
- 1917 — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији.
- 1921 — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата.
- 1922 — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
- 1942 — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.
- 1949 — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином.
- 1950 — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
- 1963 — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.
- 1965 — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
- 1971 — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века.
- 1973 — У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.
- 1993 — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.
- 1994 — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
- 1999 — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.
- 2001 —
- НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта.
- Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.
- 2004 — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
- 2014 — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.
Рођења
- 1714 — Карл Филип Емануел Бах, немачки музичар. († 1788)
- 1839 — Џозефина Кокран, америчка изумитељка, направила прву машину за прање посуђа. († 1913)
- 1858 — Руђеро Леонкавало, италијански музичар. († 1919)
- 1847 — Сима Лозанић, српски хемичар, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског универзитета. († 1935)
- 1879 — Михаило Миловановић, српски сликар и вајар. († 1941)
- 1879 — Ото Хан, немачки хемичар и физичар. († 1968)
- 1910 — Клер Тревор, америчка глумица. († 2000)
- 1912 — Владимир Бакарић, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, народни херој Југославије. († 1983)
- 1914 — Јакоб Бакема, холандски архитекта. († 1981)
- 1914 — Бранко Мајер, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац († 1989)
- 1915 — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије († 1944)
- 1918 — Анте Јонић, народни херој Југославије († 1942)
- 1921 — Миодраг Чајетинац Чајка, народни херој Југославије († 1943)
- 1922 — Сид Шарис, америчка плесачица и глумица. († 2008)
- 1925 — Славко Станчир, народни херој Југославије († 1944)
- 1926 — Мара Јанковић, америчка плесачица и глумица. († 2009)
- 1930 — Загорка Голубовић, српска антрополошкиња и социолошкиња.
- 1931 — Владимир Булатовић Виб, српски књижевник и новинар. († 1994)
- 1936 — Нилс Нилсон, шведски хокејаш на леду. († 2017)
- 1938 — Милан Галић, југословенски и српски фудбалер. († 2014)
- 1943 — Лин Редгрејв, енглеско-америчка глумица. († 2010)
- 1947 — Драгутин Алексић, српски вајар. († 2011)
- 1949 — Теофило Кубиљас, перуански фудбалер.
- 1950 — Сеид Мемић Вајта, југословенски и бошњачки певач.
- 1954 — Мари-Терез Надиг, швајцарска алпска скијашица.
- 1957 — Клајв Бер, енглески бубњар. († 2013)
- 1957 — Синтија Ротрок, америчка глумица и мајстор борилачких вештина.
- 1958 — Гари Њуман, енглески музичар.
- 1971 — Миодраг Рајковић, српски кошаркашки тренер.
- 1972 — Андреј Мељниченко, руски индустријалиста.
- 1973 — Гру, српски хип-хоп музичар.
- 1976 — Данијела Јорданова, бугарска атлетичарка.
- 1976 — Фреди Принц Џуниор, амерички глумац.
- 1976 — Александар Смиљанић, српски кошаркаш.
- 1976 — Сергеј Ћетковић, црногорски певач.
- 1977 — Џејмс ван дер Бик, амерички глумац.
- 1981 — Тимо Бол, немачки стонотенисер.
- 1981 — Џесика Џејмс, америчка порнографска глумица.
- 1984 — Бојан Бијелић, српски певач.
- 1984 — Саша Вујачић, словеначки кошаркаш.
- 1984 — Виктор Сада, шпански кошаркаш.
- 1986 — Теодора Ристовски, српска глумица.
- 1987 — Сара Ренар, хрватска музичарка.
- 1989 — Радосав Петровић, српски фудбалер.
- 1990 — Петра Квитова, чешка тенисерка.
- 1993 — Алесија Трост, италијанска атлетичарка.
- 1995 — Марко Гудурић, српски кошаркаш.
- 1997 — Тијана Бошковић, српска одбојкашица.
Смрти
- 1706 — Јохан Пахелбел, немачки музичар. (* 1653)
- 1869 — Хектор Берлиоз, немачки музичар. (* 1803)
- 1888 — Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак. (* 1814)
- 1889 — Јохан Ериксон, шведски бродски инжењер и проналазач. (* 1803)
- 1917 — Фердинанд фон Цепелин, немачки инжењер. (* 1838)
- 1942 — Хосе Раул Капабланка, кубански велемајстор. (* 1888)
- 2001 — Дам Нинет де Валоа, балерина и оснивач Британског краљевског балета. (* 1899)
- 2016 — Џорџ Мартин, енглески продуцент и музичар, „Пети битлс“. (* 1926)
Празници и дани сећања
- Међународни празници
- Српска православна црква слави:
- Светог Поликарпа - епископа смирнског
- Преподобног Дамјана
