8. октобар
8. октобар (8.10.) је 281. дан у години по грегоријанском календару (282. у преступној години). До краја године има још 84 дана.
Догађаји
октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | ||||
- 316 — Римски император Лициније је поражен бици код Цибале од свог савладара Константина.
- 451 — Започео је са заседањем Халкедонски сабор, на коме је осуђена Еутихова доктрина монофизитства и усвојен Халкедонски симбол вере.
- 1789 — Аустријска војска под командом фелдмаршала Ернста Гидеона фон Лаудина је освојила Београд од турака после вишенедељне опсаде.
- 1856 — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину.
- 1871 — У Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа.
- 1912 — Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.
- 1953 — Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне Територије Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955.
- 1954 — Војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој.
- 1970 — Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин.
- 1975 — Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана.
- 1991 — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије.
- 1992 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1993 — Уједињене нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.
- 1998 — Савет НАТО усвојио „детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 часа да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО.
- 1999 — Инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра „Боро и Рамиз“ у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт.
- 2001 — Најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану.
- 2008 — Хашки трибунал правоснажно осудио бившег предсједника РСК Милана Мартића на 35 година затвора због злочина над несрбима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991 — 1995. године.
- 2015 — У фудбалском мечу, Србија као гост савладала Албанију резултатом 2:0.
Рођења
- 319. п. н. е. — Пир, краљ Македоније. (†272 п. н. е.).
- 1747 — Жан Ребел, француски адвокат, дипломата и политичар. (†1807).
- 1807 — Харијет Тејлор Мил, британска филозофкиња, књижевница и борац за женска права. (†1858).
- 1810 — Џејмс Вилијем Маршал, чије је откриће златног рудника у Калифорнији покренуло „златну грозницу“ 1849.
- 1818 — Џон Реган, амерички политичар. (†1905).
- 1836 — Димитрије Нешић, српски математичар. (†1904).
- 1864 — Бранислав Нушић, српски и југословенски комедиограф. (†1938).
- 1872 — Мери Пенингтон, америчка хемичарка. (†1952).
- 1873 — Ејнар Херцшпрунг, дански хемичар и астроном. (†1967).
- 1883 — Ото Варбург, немачки биохемичар и физиолог. (†1971).
- 1884 — Валтер фон Рајхенау, немачки фелдмаршал. (†1942).
- 1889 — Филип Тис, белгијски бициклиста. (†1971).
- 1892 — Марина Цветајева, руска и совјетска песникиња и писац. (†1941).
- 1894 — Ристо Стијовић, вајар, академик (†1974).
- 1895 — Хуан Доминго Перон, аргентински државник. (†1974).
- 1895. — Зог I од Албаније, краљ Албаније. (†1961).
- 1920 — Френк Херберт, амерички писац. (†1986).
- 1920 — Анте Гржетић, вајар. (†1992).
- 1929 — Диди, бразилски фудбалер. (†2001).
- 1939 — Елвира Озолина, совјетска атлетичарка.
- 1941 — Џеси Џексон, амерички политичар и активиста за грађанска права.
- 1946 — Ханан Ашрави, палестинска активисткиња, правница и научница.
- 1948 — Клод Жад, француска глумица. (†2006).
- 1948. — Џони Рамон, амерички гитариста и текстописац. (†2004).
- 1949 — Сигорни Вивер, америчка филмска глумица.
- 1960 — Рид Хејстингс, амерички бизнисмен, оснивач Нетфликса.
- 1968 — Лирој Торнхил, британски музичар.
- 1968. — Звонимир Бобан, хрварски фудбалер.
- 1970 — Мет Дејмон, америчка филмски глумац.
- 1971 — Монти Вилијамс, амерички кошаркаш и тренер.
- 1972 — Станислав Варга, словачки фудбалер.
- 1974 — Зоран Заев, македонски политичар.
- 1974. — Коџи Мурофуши, јапански атлетичар.
- 1982 — Милош Павловић, српски аутомобилиста.
- 1985 — Симоне Болели, италијански тенисер.
- 1985. — Бруно Марс, амерички кантаутор и музички продуцент.
- 1993 — Гарбиње Мугуруза, венецуеланско-шпанска тенисерка.
- 1993. — Барбара Палвин, мађарска манекенка и глумица.
- 1993. — Јошиказу Фуџита, јапански рагбиста.
- 1997 — Бела Торн, америчка глумица, плесачица, певачица и модел.
Смрти
- 705 — Абд ел Малик ибн Марван, омејадски калиф. (* 705)
- 976 — Јелена Славна, хрватска краљица.
- 1354 — Кола ди Риенцо, римски трибун. (* 1313)
- 1469 — Филипо Липи, фирентински сликар. (* 1406)
- 1594 — Ишикава Гоемон, јапански одметник. (* 1558)
- 1754 — Хенри Филдинг, енглески књижевник. (* 1707)
- 1793 — Џон Хенкок, амерички трговац, државник и патриота. (* 1737)
- 1803 — Виторио Алфијери, италијански писац.
- 1869 — Френклин Пирс, амерички политичар и председник САД. (*1804)
- 1895 — Мин, корејска краљица.
- 1967 — Клемент Ричард Атли, британски државник. (* 1883)
- 1973 — Габријел Марсел, француски филозоф и писац. (* 1889)
- 1982 — Филип Ноел-Бејкер, британски политичар, дипломата, хуманиста и спортиста. (* 1889)
- 1992 — Вили Брант, канцелар Западне Немачке. (* 1913)
- 2007 — Константин Андреу, грчки уметник. (* 1917)
- 2018 — Негован Станковић, српски политичар. (* 1960)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља