8. јул
8. јул (8.7.) је 189. дан године по грегоријанском календару (190. у преступној години). До краја године има још 176 дана.
Догађаји
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1283 — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње.
- 1497 — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде.
- 1709 — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи.
- 1760 — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата.
- 1822 — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). ("Краљица Моб", „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“).
- 1846 — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн.
- 1858 — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне.
- 1920 — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату.
- 1947 — Први пут су објављени извештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику.
- 1956 — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града.
- 2002 — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову.
- 2003 — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери.
- 2011 — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла.
- 2014 — Израел је покренуо офанзиву на Газу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније.
- 2015 — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.
Рођења
- 1809 — Људевит Гај, хрватски политичар (заступник у Хрватском сабору), лингвиста, идеолог, новинар и књижевник.. († 1872)
- 1819 — Ватрослав Лисински, хрватски композитор. († 1854)
- 1831 — Џон Пембертон, амерички фармацеут, проналазач Кока-коле. († 1888)
- 1838 — Фердинанд Цепелин, немачки инжењер, проналазач Цепелина. († 1917)
- 1839 — Џон Д. Рокфелер, амерички индустријалац и филантроп, оснивач истоимене породице, први светски милијардер. († 1937)
- 1851 — Артур Еванс, британски археолог, открио локалитет Минојске културе у Кнососу на Криту. († 1941)
- 1871 — Валтер Брајски, аустријски политичар, канцелар Аустрије на један дан. († 1944)
- 1873 — Карл Ваугоин, аустријски политичар и бивши канцелар Аустрије. († 1949)
- 1875 — Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог. († 1929)
- 1885 — Ернст Блох, немачки филозоф. († 1977)
- 1894 — Пјотр Леонидович Капица, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику 1978. године. († 1984)
- 1908 — Нелсон Рокфелер, амерички бизнисмен, филантроп и политичар, 41. Потпредседник САД (1974—77). († 1979)
- 1932 — Петар Лаловић, српски редитељ.
- 1945 — Мишлен Калми-Ре, швајцарска политичарка, два пута председница Швајцарске конфедерације.
- 1951 — Анџелика Хјустон, америчка глумица, добитница Оскара за најбољу споредну глумицу 1985. године.
- 1955 — Владислава - Владица Милосављевић, позоришна, филмска и ТВ глумица.
- 1958 — Ципи Ливни, бивша министарка иностраних послова и вршилац дужности премијера Израела.
- 1962 — Иван Јовановић, српски фудбалски тренер.
- 1970 — Мира Шкорић, српска поп, турбо-фолк и поп-фолк певачица.
- 1970 — Тод Мартин, амерички тенисер.
- 1972 — Виорел Молдован, румунски фудбалер и тренер.
- 1974 — Гоца Тржан, српска поп певачица.
- 1974 — Елвир Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер.
- 1974 — Драгослав Јеврић, црногорски фудбалер.
- 1976 — Љубомир Бандовић, српски глумац.
- 1977 — Кристијан Абијати, италијански фудбалер.
- 1980 — Роби Кин, ирски фудбалски репрезентативац.
- 1980 — Маријуш Фирстенберг, пољски тенисер.
- 1981 — Анастасија Мискина, руска тенисерка.
- 1982 — Софија Буш, америчка глумица.
Смрти
- 518 — Анастасије I, источноримски (византијски) цар, велики реформатор новчаног и пореског система Царства. (* око 431)
- 1822 — Перси Биш Шели, енглески песник. (* 1792)
- 1859 — Оскар I, шведски краљ (1844—59). (* 1799)
- 1942 — Луј Феликс Франсоа Франше Депере, француски маршал. (* 1856)
- 1943 — Жан Мулен, познат као „Макс“, лидер француског Покрета отпора. (* 1899)
- 1967 — Вивијен Ли, енглеска позоришна и филмска глумица, двострука добитница Оскара за најбољу главну глумицу. (* 1913)
- 1979 — Шиничиро Томонага, јапански физичар. (* 1906)
- 1994 — Ким Ил Сунг, комунистички лидер Северне Кореје. (* 1912)
- 1998 — Душан Вукотић, српски редитељ, сценариста и аниматор, добитник Оскара. (* 1927)
- 2000 — Константин Винавер, пијаниста, музиколог и оперски драматург. (* 1930)
- 2011 — Бети Форд, бивша Прва дама САД, супруга 38. Председника САД Џералда Форда. (* 1918)
- 2012 — Ернест Боргнајн, амерички глумац, добитник Оскара за најбољег главног глумца 1955. године. (* 1917)
