Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Београд

Споменик Победнику на Калемегдану

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда потичу из праисторијске Винче (4800. п. н. е.). Сам Београд основали су Келти у 3. веку п. н. е. под именом Сингидунум, након чега је постао римско насеље. Словенско име „Белиград“ први пут је забележено 878. године нове ере. Главни град Србије је од 1405. године, а био је и престоница заједничке jужнословенске државе од 1918. до 2003. године, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.

Град лежи на ушћу Саве у Дунав, у средишњем делу Србије. Налази се у области која повезује Панонску низију са Балканским полуострвом. Број становника у Београду, према попису становништва из 2011. године, јесте 1.233.796, док је на ширем градском подручју живело 1.659.440 становника. Највећи је град на територији бивше Југославије и четврти по броју становника у југоисточној Европи — после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом. Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти. Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију). Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Добар чланак

Парк природе Странџа

Поглед са планинског врха Папија на парк

Парк природе Странџа (буг. Природен парк Странджа) највеће је заштићено подручје у Бугарској које покрива територију од 1.161 km² ниске планине Странџа на крајњем југоистоку земље, на граници са Турском. Парк природе Странџа основан је 25. јануара 1995. године ради заштите екосистема и биодиверзитета европске вредности, као и због чувања традиције, културе, историје и фолклорног наслеђа на овом простору. Надморска висина варира од 710 м на врху Градиште до 0 м на обали Црног мора.

Природни парк се налази у провинцији Бургас и обухвата градове Мало Трново и Ахтопол, као и неколико села која се налазе на њеној територији. У оквиру парка налази се пет резервата природе: Силкосија, Средока, Тисотица, Узунбоџак и Витаново. Силкосија је најстарији резерват природе у Бугарској, изграђен 1933. године, укључен у светску мрежу биосферних резерви у оквиру УНЕСКОЧовек и биосфера”. Цела територија је део мреже заштићених подручја Европске Уније, „Натура 2000”.

Парк природе Странџа спада у две категорије, палеоарктичке зоне широколисних и мешовитих умерених предела, а то су балканске мешовите шуме и еуксинско-колхијске широколисне шуме.

Шуме заузимају 80% територије парка, заједно са прашумама које формирају 30% шумског подручја. У парку постоји велики број врста кичмењака, укључујући и 66 врста сисара, 269 врста птица, 24 врсте гмизаваца, 10 врста водоземаца, 41 врсту слатководних риба, као и 70 врста морске рибе у водама Црног мора. Земљишна фауна бескичмењака слабо је истражена и обухвата 84 бугарских ендемских врста, од којих су 4 локалне и 34 реликтне врсте.

Изабрана слика

Жута водена перуника или барска перуника, распрострањена је у Европи, западној Азији и северозападној Африци. (пуна величина: 1.469 × 1.628 *)

Жута водена перуника или барска перуника, распрострањена је у Европи, западној Азији и северозападној Африци.
(пуна величина: 1.469 × 1.628)

Недавни догађаји

Вести

Предраг Живковић Тозовац
На данашњи дан

16. април

Поглед на Београд 17. априла 1944.
Занимљивости

Да ли сте знали

Камила

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,2 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 645.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 283.364 корисника отворила налог, а од тога је 999 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.