Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

Средњи век

Матилдин крст, који је направљен за Матилду од Есена (973–1011). Она је приказана на коленима пред Девицом и дететом на плочи од емајла. Крст, који је веројатно био направљен у Келну или Есену, приказује неколико средњовековних техника: ливење фигуративних кипова, филигран, емајлирање, полирање и полирање драгуља и поновну упорабу класичних камеја и резбарених драгуља.

Средњи век обухвата историјски период од V до XV века. Ово раздобље у историји људског друштва и културе представља заокружену целину. То је раздобље почело падом Западног римског царства и окончало се ренесансом и раздобљем великих географских открића. Ратнички народ Хуна је 375. године из Азије продро у Европу. Они су покренули варварска племена. Почела је Велика сеоба народа. На згаришту Западног римског царства у V веку почеле су да ничу нове државе. Током VII и VIII века створена је снажна држава Арабљана. У развоју друштва XV век се сматра прекретницом. Средином XV века, тачније 1453. године, Турци су освојили Цариград и уништили остатке Византијског царства. Крајем XV века поморци су открили нови свет - амерички континент. На почетку средњег века, док Европу потреса сеоба народа, на америчком континенту се развила цивилизација Маја. У исто време у Азији настаје цивилизација Танг, у Кини. Средњи је век средње раздобље у класичној подели историје западног света, која се дели на стари, средњи и нови век. Само средњовековно раздобље може се поделити на рани, развијени и позни средњи век.

Депопулација, деурбанизација, инвазије и сеобе народа, које су почеле током касне антике, наставиле су се током раног средњег века. Варварски освајачи, међу којима су доминирали разни германски народи, формирали су нова краљевства у остацима Западног римског царства. У 7. веку северна Африка и Блиски исток, који су некад припадали Источном римском царству, потпали су под власт Калифата, исламске државе. Премда су се у друштву и политичким структурама догодиле значајне промене, до потпуног раскида с антиком није дошло. На Истоку је преживело и као важна сила опстало Византијско царство. Византијска кодификација римског права, позната као Јустинијанов кодекс, на Западу је поновно откривена у северној Италији 1070. године и отад је вршила велики утицај током читавог средњег века. На Западу већина нових краљевстава инкорпорисала је оно мало преосталих римских државних установа. Основани су самостани као део покрета усмереног ка покрштавањупаганске Европе”. Франци су под каролиншком династијом накратко успоставили царство, које се крајем VIII и почетком IX века простирало на већем делу западне Европе. Међутим, то је царство касније подлегло притисцима унутарњих грађанских ратова и спољашњих инвазија — Викинзи су нападали са севера, Мађари с истока, а Сарацени с југа.

Добар чланак

Бобан Марјановић

Бобан Марјановић

Бобан Марјановић (Зајечар, 15. август 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је члан Далас маверикса. Са 222 cm висине један је од највиших кошаркаша у свим такмичењима у којима наступа.

Поред велике висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, те су му проценти шута споља као слободних бацања веома добри са обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони (16), укупан број скокова у једној сезони (256) као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.адранске лиге. Три пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге у сезони 2014/15.

Изабрана слика

Поглед на Пераст са мора. Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника). Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области. (пуна величина: 3.364 × 1.896
  • )]]

Поглед на Пераст са мора. Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника). Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.]]
(пуна величина: 3.364 × 1.896)

Недавни догађаји

Вести

Бора Дрљача
На данашњи дан

23. октобар

Дим после напада у Бејрути


Занимљивости

Да ли сте знали

Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 639.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 272.942 корисника отворила налог, а од тога је 821 активан. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт