Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

Велики Новгород

Новгородска градска већница

Велики Новгород (рус. Великий Новгород, до 1999. само Новгород) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централним деловима Новгородске области чији је уједно и административни центар, на обалама реке Волхов (отоке језера Иљмењ).

Подручје око града Новгорода се сматра једним од језгара првобитне руске државе, а оснивачем града сматра се варјашки војсковођа Рјурик, зачетник династије Рјуриковича (још 862. године). Новгород се већ 859. године, у Софијском летопису, спомиње као центар Новгородске земље. Средњовековна Новгородска република која је на врхунцу своје моћи обухватала готово целокупно подручје данашње северозападне Русије сматра се првом демократском словенском земљом којом је управљало изабрано веће. Једина је то средњовековна руска земља која никада није била окупирана од стране монголско-татарских хорди. Током целог средњег века град Новгород је био један од најважнијих културних и политичких центара руских земаља. Све до 1478. био је познат под именом Господин Велики Новгород. Од 1944. и оснивања Новгородске области, град Новгород је уједно и њен административни центар. Године 2009. градске власти су службено обележиле 1150. годишњицу од оснивања града.

Историјски споменици Новгорода и околине који се налазе у самом средишту града на подручју Новгородског кремља од 1992. године налазе се на Унесковој листи светске баштине. Од октобра 2008. носи једно од најважнијих руских признања, титулу Града војничке славе.

Градска територија обухвата површину од 90,08 км², а на том подручју је према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. живео 219.971 становник, или око трећина од укупне популације Новгородске области. Према броју становника Новгород се налази на 90. месту у Русији.

Добар чланак

Средњовековна филозофија

Средњовековна филозофија

Средњовековна филозофија је филозофија која се развијала у областима Средоземља, Европе и Блиског истока током средњовековног периода (приближно од 5. до 15. века). Овај појам обухвата хришћанску, исламску и јудејску филозофију.

Средњовековна филозофија се развила из потребе тумачења објављених верских догми, с једне стране, те под утицајем поновно откривене античке филозофије, с друге стране. Филозофија се у средњем веку углавном сматрала „слушкињом теологије” (лат. ancilla theologiae), а филозофи су махом били теолози и свештеници. Преовлађујуће теме средњовековне филозофије биле су однос вере и разума, предодређења и слободе воље, домети и ограничења људске спознаје, проблем универзалија, као и докази о постојању Бога.

Изабрана слика

Природни резерват Ам Ентеборн, 2014. године. Налази се у Дилмену, Северно Рајној-Вестфалији, Немачкој. (пуна величина: 5.110 × 3.482 *)

Природни резерват Ам Ентеборн, 2014. године. Налази се у Дилмену, Северно Рајној-Вестфалији, Немачкој.
(пуна величина: 5.110 × 3.482)

Недавни догађаји

Вести

Бора Дрљача
На данашњи дан

25. октобар

Амерички хеликоптери UH-60 првог дана инвазијеБитка код Азенкура
Занимљивости

Да ли сте знали

Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 639.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 273.043 корисника отворила налог, а од тога је 821 активан. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт