Ašantsko carstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kraljevina Ašanti

Asanteman
1670–1902
1935–1957
{{{coat_alt}}}
Nacionalni grb
Mapa Ašantskog kraljevstva
Mapa Ašantskog kraljevstva
StatusDržavna unija
PrestonicaKumasi
Zajednički jeziciAšanti (tvi) (zvanični)
Religija
Inicijalno akanska religija, kasnije takođe hrišćanstvo
VladaMonarhija
• 1670–1717 (prvi kralj)
Osei Tutu
• 1888–1896 (13th king of the indep. Ashanti Kingdom)
Prempeh I
• 1931–1957 (last king of the indep. Ashanti Kingdom)
Prempeh II
• 1999–sadašnjost (Ašantski region apsolutna monarhija nacionalna država unutar Gane)
Osei Tutu II
ZakonodavstvoAsante Kotoko (Savet Kumasija)[1] i Asantemanhjiamu (Narodna skupština)
Istorija 
• Uspostavljen
1670
• Nezavsnost od Denkjire
1701
• Britanska kolonija
1896
• Samouprava
1935
• Državna unija kao Ašantski region sa Ganom
1957
• Državna unija
Sadašnjost
Površina
1874[2]259.000 km2 (100.000 sq mi)
Populacija
• 1874[2]
3.000.000
Valuta
Prethodnik
Naslednik
Denkjira
Bonoman
Zlatna obala (britanska kolonija)
Gana
Danas deoGane

Ašantsko carstvo (ašantski tvi: Asanteman) bilo je akansko carstvoi kraljevstvo od 1670 do 1957 u današnjoj Gani. Ono se proširilo iz Ašantskog regiona i obuhvatalo je regiju Brong-Ahafo, Centralnu regiju, Istočnu regiju, područje Velike Akre i Zapadnu regiju današnje Gane. Zbog vojne carske moći, bogatstva, arhitekture, sofisticirane hijerarhije i kulture, Kraljevstvo Ašanti je detaljno proučeno i ima više istoriografija evropskih, pre svega britanskih autora, nego bilo koja druga autohtona kultura Podsaharske Afrike.[3]

Počev od kasnog 17. veka, kralj Ašantije Osei Tutu (oko 1695. - 1717) i njegov savetnik Okomfo Anokje osnovali su kraljevstvo Ašanti, sa zlatnim stolicom Asante kao jedinim obedinjavajućim simbolom. Osei Tutu je izvršio masovno teritorijalno širenje Ašantija, stvarajući vojsku uvođenjem nove organizacije i pretvaranjem disciplinovane kraljevske i paravojne vojske u efikasnu borbenu mašinu.[3] Godine 1701, Ašantska vojska je osvojila Denkjiru, pruživši tako Ašanti pristup Gvinejskom zalivu i obalnoj trgovini Atlantskog okeana sa Evropljanima, posebno Holanđanima.[3]

Danas, Kraljevina Ašanti opstaje kao ustavno zaštićena, podnacionalna protodržava[4] i tradicionalna država u zajednici sa Republikom Ganom. Sadašnji kralj Kraljevstva Ašanti je Otumfuo Osei Tutu II Asantehene. Kraljevstvo Ašanti je dom jezera Bosumtvi, jedinog prirodnog jezera Gane. Trenutni ekonomski prihod države uglavnom se ostvaruje iz trgovine zlatnim šipkama, kakao zrnima, kola orasima i poljoprivredom. Šuma je ekstenzivno krčena radi uzgoja topioke, kukuruza i jama.[5]

Istorija[уреди | уреди извор]

Osnivanje[уреди | уреди извор]

Stolica (Dwa), simbol Ašantskog carstva.

Ašantska politička organizacija je u početku bila fokusirana na klanove na čelu sa vrhovnim poglavarom ili Amanhenom.[6][7] Jedan posebni klan, Ojoko, nastanio se u subtropskoj šumskoj regiji Ašanti, osnovajući centar u Kumasi.[8] Ašanti su postali vazali jedne druge Akanske države, Denkjira, ali sredinom 17. veka Ojoko pod vođom Oti Akentenom je počeo da konsoliduje Ašantske klanove u labavu konfederaciju protiv Denkjira.[9]

Zlatna stolica (Sika dwa) u Ašantskom kraljevstvu, 1935.

Uvođenje Zlatne stolice (Sika dwa) bilo je sredstvo centralizacije pod Osei Tutuom. Prema legendi, sastanak svih poglavara klanova svakog od ašantskih naselja sazvan je neposredno pre proglašenja nezavisnosti od Denkjira. Tokom ovog susreta Zlatna stolica je „poslata s neba” po zapovesti Okomfa Anokje, glavnog sveštenika ili mudrog savetnika Asantehene Osei Tutu I i „spustila se s neba u krilo” Osei Tutu I. Okomfo Anokje je proglasio stolicu simbolom nova Ašantske unije (kraljevstva Ašanti), i učesnici susreta su odali odanost stolici i Osei Tutu. Novoproglašena Ašantska unija je kasnije vodila rat i porazila Denkjiru.[10] Stolica ostaje sveta za Ašanti, jer se veruje da sadrži Sunsum - duh ili dušu ašantskog naroda.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Edgerton, Robert B. Fall of the Asante Empire: The Hundred Year War for Africa's Gold Coast. Free Press, 1995.
  2. ^ Obeng, J. Pashington: "Asante Catholicism: Religious and Cultural Reproduction Among the Akan of Ghana", p. 20. BRILL, 1996.
  3. 3,0 3,1 3,2 Collins and Burns (2007), p. 140.
  4. ^ Roeder, Philip (2007). Where Nation-States Come From: Institutional Change in the Age of Nationalism. Princeton: Princeton University Press. стр. 281. ISBN 978-0691134673. 
  5. ^ Collins and Burns (2007), p. 139.
  6. ^ Kings And Queens Of Asante Архивирано 2012-10-30 на сајту Wayback Machine
  7. ^ „Ashanti.com.au Our King - Nana Kwaku Dua is now Otumfuo Osei Tutu II, Asanthene”. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2005. Приступљено 11. 12. 2005. 
  8. ^ Ashanti.com.au Архивирано 2012-04-13 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Ghana - THE PRECOLONIAL PERIOD”. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 20. 1. 2015. 
  10. ^ Alan Lloyd, The Drums of Kumasi, London: Panther, 1964, pp. 21-24.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Koordinate: 5°27′N 0°58′W / 5.450° SGŠ; 0.967° ZGD / 5.450; -0.967