A. den Dolard

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
A. den Dolard
A. den Doolaard.png
Kornelius Johanes Georg Spulstra mlađi.
Datum rođenja (1901-02-07)7. februar 1901.
Mesto rođenja Zvole
 Holandija
Datum smrti 26. jun 1994.(1994-06-26) (93 god.)
Mesto smrti Hunderlo
 Holandija

A. den Dolard (hol. A. den Doolaard, Zvole, 7. februar 1901Hunderlo, 26. jun 1994) bio je pseudonim holandskog pisca Korneliusa Johanesa Georga (Boba) Spulstre mlađeg (hol. Cornelis Johannes George (Bob) Spoelstra jr).

Biografija[уреди]

Njegov otac je bio sveštenik Holandske Reformirane Crkve. Sin Bob je, međutim, u svojoj sedamnaestoj godini okrenuo leđa crkvi. Pohađao je višu školu (HBS) u Hagu. Nakon smrti svoga oca postao je računovođa u Batavijskoj naftnoj kompaniji od 1920. do 1926.). Godine 1926. debitovao je zbirkom vitalističke poezije Zaljubljeni betondžija (De verliefde betoonwerker). Godine 1928. napustio je svoj posao i krenuo u nekoliko pustolovina kroz Balkan i Francusku, gde je radio razlučite poslove, od zidara i berača grožđa do zemljoradnjika i lučkog radnika. Iskustva koja je stekao prilikom svojih pustolovina obradio je u svojim romanima i novinskim člancima. Njegov biograf Hans Olink je u njegovoj biografiji Opijen životom (Dronken van het leven) otkrio da je Den Dolard 1993. godine u Makedoniji ubio ljubavnika svoje prve žene.[1]

Den Dolard je rano upozoravao na opasnosti fašizma koji je sve više uzimao maha. Zbog njegovih krajnje otvorenih članaka deportovan je iz Austrije, a bio mu je zabranjen ulaz i u Nemačku, Bugarsku i Italiju. Tokom svojih putovanja po Bugarskoj upoznao se, naime, sa kasnijim atentatorom na kralja Aleksandra i sa političkim motivima V.M.R.O.-a. Ta svoja iskustva objavio je 1932. godine u dnevnom listu Het Volk i NRC.

Na svojim višemesečnim pešačenjima po Albaniji i Jugoslaviji - prvo je preduzeo 1931. godine - sakupljao je utiske i opservacije iz kojih su kasnije nastala mnoga nezaboravna dela holandske književnosti kao što su Gostionica s potkovicom (De herberg met het hoefijzer, 1933), Orijent ekspres (Oriënt-Express, 1934), Svadba sedmorice cigana (De bruiloft der zeven zigeuners, 1939) i Zemlja iza božijih leđa (Het land achter Gods rug, 1956). U prevodu Mile Drašković, supruge tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Hagu, objavljena su u Beogradu njegova dela Nazad, more! (1954) i Zemlja iza božijih leđa.

Njegov prvi turistički vodič kroz Jugoslaviju nastao je doduše tek 1956. godine , ali su njegove reportaže i romani bili ti koji su pobudili pažnju holandske javnosti za jugoistok Evrope, kako za tamošnja politička događanja tako i za prirodne lepote i kulturnu osobenost.

Kada su maja 1940. godine nemačke trupe upale u Nizozemlje, Den Dolard i njegova žena su biciklima izbegli na jug. Naposletku im je pošlo za rukom da se domognu Engleske, nakon što su skoro godinu dana boravili u Višijevskoj Francuskoj. Den Dolard je u Londonu radio kao radio-spiker pri stanicama De Brendaris i Radio Oranje (radio program holandske vlade u iznganstvu, emitovan iz Londona). Nakon Drugog svetskog rata Den Dolard je napisao izveštaj o isušivanju Valherena [2], da bi se kasnije na neko vreme nastanio u SAD i Jugoslaviji. O Jugoslaviji, koju je smatrao svojom drugom domovinom, priredio je zajedno sa holandskim fotografom Kasom Orthajsom (Cas Oorthuys) turistički vodič koji je doživeo nekoliko izdanja.

Godine 1962. učestvovao je u prvoj demonstraciji protiv atomskog oružja u Amsterdamu. Porodica Spulstra je od 1954. godine živela u Hunderluu. Odatle je Den Dolard polazio na mnoga putovanja. Ova iskustva je obradio u romanima, novinskim člancima i putopisima.

Svoj život i delo Den Dolard je pretočio u knjigu Život jednog lutalice (Het leven van een landloper). Njegova biografija Opijen životom Hansa Olinka objavljena je 2011. godine.

Spomenik[уреди]

Spomenik A.den Dolardu u Ohridu

U Ohridu u Makedoniji je 29. maja 2006. godine otkriven spomenik u čast A. Den Dolarda. Njegovo ime nosi i jedan trg. Spomenik je dizajnirao čuveni makedonski arhitekta Vladimir Taić, na osnovu ideje šefa holandske Privredne komore u Makedoniji, Petera Bosea. Nalazi se ispred hotela Millennium i hotela Lebed. Po objavljivanju njegovor romana Svadba sedmorice cigana 1939. godine, u Holandiji je zabeleženo izuzetno interesovanje za Ohrid, što je na vrhuncu rezultovalo cifrom od oko 50.000 posetilaca iz Holandije na godišnjem nivou.

Reference[уреди]

  1. ^ Bojana Budimir, spoljna saradnica na katedri za nederlandistiku Filološkog fakulteta u Beogradu je za potrebe ove biografije našla arhivsku građu u Arhivu Jugoslavije.
  2. ^ Valheren je nekada bilo ostrvo koje je posle Drugog svetskog rata, putem isušivanja, pripojeno ostatku Holandije. Danas ova oblast čini zapadni deo provincije Zeland i sastoji se od opština Midelburh, Vere i Vlisingen.

Spoljašnje veze[уреди]