AIESEC

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
AIESEC
LogoAIESEC.png
Osnivanje1948.
Tipneprofitna organizacija vođena od strane studenata
Lokacija5605 Avenue de Gaspé #208, Montréal, QC H2T 2A4, Canada
SedišteMontreal, Kanada
Područje delovanjaširom sveta
Članovi32,000
Službeni jeziciengleski
Predsednik AIESEC Internašonal (PAI)Aleksandrija Robinson
Veb-sajtwww.aiesec.org

AIESEC je najveća svetska nevladina i besprofitna organizacija vođena od strane mladih. AIESEC sarađuje sa hiljadama partnerskih organizacija i kompanija širom sveta i pruža im mogućnost da zajedno sa studentima vrše pozitivan uticaj na društvo. Nekadašnji članovi, alumniji, danas su lideri u svom okruženju – koristeći iskustvo i veštine koje im je AIESEC pružio. AIESEC mreža obuhvata aproksimativno 44.000 članova u 127 zemalja.[1]

Akronim AIESEC označava franc. „Association internationale des étudiants en sciences économiques et commerciales" odnosno „Međunarodna asocijacija studenata ekonomskih i trgovinskih nauka“. Ovaj akronim se i dalje koristi, međutim članovi organizacije AIESEC danas nisu samo studenti ekonomskih i trgovinskih nauka, već studenti svih fakulteta.[2][3][4][5]

AIESEC je nevladina organizacija koja ima savjetodavni status sa Ekonomskim i socijalnim savet Organizacije ujedinjenih nacija, koja je povezana sa UN DPI[6] i UN Službom envoja generalnog sekretara za mlade,[7] član ICMYO,[7] i koju priznaje UNESCO.[8] Međunarodno sedište AIESEC je u Montrealu u Kanadi.[9]

Istorija[уреди]

AIESEC kao organizacija osnovana je 1948. godine od strane nekolicine studenta ekonomskih i poslovnih škola iz zapadnog dela Evrope koji su imali za cilj da spoje različite ideje kako bi ponovo izgradili svet koji je bio srušen nakon Drugog svetskog rata 1945. godine. Tokom pedesetih godina, AIESEC je prenet i u Sjedinjene Američke Države, a u toku sledeće dve decenije se proširio po Africi, Aziji i Južnoj Americi.

  • AIESEC u Jugoslaviji osnovan je 1953. godine i Jugoslavija je bila prva zemlja „istočnog bloka“ koja je postala deo ove studentske mreže. Osnivač je bio Srećko Jamnišek i tada su otvorene 4 lokalne kancelarije AIESEC-a: u Zagrebu, Skoplju, Ljubljani i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
  • 1994. godine AIESEC pokreće jedan od najuspešnijih projekata u to vreme. U zemlji u kojoj nezaposlenost dostiže neverovatne razmere, AIESEC pokreće projekat Career Days“ koji ima za cilj da smanji nezaposlenost visokoobrazovanih mladih ljudi.
  • 2003. godine AIESEC-u Srbije i Crne Gore povereno je organizovanje najveće godišnje konferencije – Internacionalnog Kongresa. Preko 600 mladih iz celog sveta je došlo u Srbiju i učestvovalo na jedinstvenoj manifestaciji „Globalno Selo – Dan Tolerancije“. Ovo je bio jedinstveni i nezaboravan događaj u to vreme za prestonicu i celu Srbiju. AIESEC iz Beograda sa trga Nikole Pašića šalje poruku mira i tolerancije celom svetu.
  • 2006. godine prestaje da postoji Državna zajednica Srbije i Crne Gore, tada nastaje AIESEC Srbije.
  • 2013. godine zahvaljujući grupi studenata sa različitih crnogorskih fakulteta, otvara se AIESEC in Montenegro.

Osnivanje[уреди]

Istorija AIESEC-a proteže se još od pre Drugog svetskog rata.[10] Prethodnica AIESEC-a bila je istoimena organizacija osnovana 1944, u zemljama Skandinavije koje su u tom periodu bile relativno neutralne (Finska je u tom periodu još bila u ratnom stanju zbog Laplandskog konflikta, mada je isti bio daleko manji u poređenju s „nastavljenim ratom” koji se desio u Finskoj iste godine).[11]

Godine 1944. u Stokholmu, prestonici Švedske, Bertil Hedberg, službenik stokholmske škole ekonomije, Jaroslav Zič, student iz Čehoslovačke, Žan Šoplin, student iz Francuske i Stanislas Kalens, student iz Belgije, potpisivanjem ugovora o nastanku, postali su osnivači prvog AIESEC-a, prethodnice današnje istoimene organizacije.[12]

U vreme osnivanja AIESEC-a, krajem 40-ih, Evropa se oporavljala od rata koji je naneo ogromne gubitke njenom stanovništvu. Fabrike i preduzeća bile su u manjku radnika i rukovodilaca. Osim poslovne krize, zavladala je i ona društvena; jedna od glavnih posledica Drugog svetskog rata bilo je učvršćivanje nacionalne mržnje koja je postojala već najmanje dve decenije između evropskih naroda, propraćena iredentističkom ideologijom (na primer, između Rusa i Poljaka, započeta 1920.ruskom invazijom na Poljsku;[13] te Francuza i Nemaca, koja je postojala od 1870, kada je tadašnje Prusko carstvo zauzelo pograničnu oblast Alzas-Lorena).[14]

Povodom prve obletnice AIESEC-ovog postojanja, studenti iz sedam zemalja (Belgije, Danske, Finske, Francuske, Holandije, Norveške i Švedske) okupili su se na prvom AIESEC-ovom samitu u Stokholmu, te poručili da je: „AIESEC nezavisna, nepolitička i međunarodna organizacija čija je svrha uspostavljanje i promoviranje prijateljskih odnosa među zemljama-članicima.”[15]

Države članice su prve godine njegovog postojanja međusobno razmenile 89 studenata.[16]

Proširenje na svetsku scenu[уреди]

Sledećih godina AIESEC postepeno raste. U 1955. godini razmenjeno je približno 1.000 studenata. AIESEC-ovo proširenje došlo je i do Severne Amerike: tako su otvorene i prve kancelarije u Sjedinjenim Američkim Državama 1956. na Univerzitetu Kolumbija, kao prvi ured van područja Evrope.[17] Sledeće godine, AIESEC se širi u Južnu Ameriku, te tu dobija prve dve članice: Kolumbiju i Venecuelu. Iste godine se širi u Afriku, gde Južnoafrička Republika postaje prvi član na tom kontinentu.[18]

U početku, AIESEC je bio veoma decentralizovan, te je njegove odluke donosio savet predsednika državnih predstavništva, slično vrsti veća. Kako je organizacija rasla, odlučeno je da će glasačko telo voditi demokratski izabrani glavni sekretar. Tako je Moris Volf, iz Sjedinjenih Američkih Država, izabran za prvog generalnog sekretara 1960. godine[19] i osnovao je prvi stalni međunarodni ured za AIESEC u Ženevi (Švajcarska). Tokom sledeće decenije, AIESEC se proširio na istočnu Aziju, Australiju kao i dalje u Evropi, Africi, kao i Severnoj i Južnoj Americi. Do 1969. postaje prisutan u 43 zemlje sveta.

AIESEC danas[уреди]

AIESEC u Estoniji
  • 127 država i teritorija
  • 780 lokalnih kancelarija
  • 2400 univerziteta
  • 86 000 članova
  • 5 000 internacionalnih praksi
  • 15 000 internacionalnih volonterskih iskustava
  • 8 000 organizacija partnera
  • 500 konferencija godišnje
  • 1 000 000 Alumnija

Svaka zemlja članica ima svog predsednika koji je ujedno i predstavlja na internacionalnom nivou. Sedište organizacije se nalazi u Roterdamu, u Holandiji. Sve aktivnosti kancelarije i projekti vođeni su od strane studenata, u interesu razvoja njihovog potencijala i sposobnosti.[20]

AIESEC Srbija[уреди]

AIESEC Srbije čine Nacionalna i sledećih 7 lokalnih kancelarija:

  • Ekonomski fakultet – Beograd (osnovana 1953. godine)
  • Niš (osnovana 1967. godine)
  • FON (Fakultet Organizacionih Nauka) – Beograd (osnovana 1973. godine)
  • Novi Sad (osnovana 1983. godine)
  • Singidunum – Beograd (osnovana 1993. pod imenom “Braća Karić”, 2010. menja ime u ALFA, a 2011. ostvaruje saradnju sa Univerzitetom Singidunum)
  • Kragujevac (kancelarija je postojala jos 80-ih godina, ali je u međuvremenu ugašena, a ponovo je osnovana 2005. godine)
  • Metropoliten (bivši BBA — Beogradska Bankarska Akademija) – Beograd (osnovana 2009. godine)

Postojala je i lokalna kancelarija Subotica osnovana 1962. godine, koja je u međuvremenu ugašena.

Svake godine u maju i oktobru, AIESEC Srbije vrši izbor i prijem novih članova.

AIESEC Crna Gora[уреди]

AIESEC Crne Gore je osnovan 1953. godine kao dio AIESEC-a Jugoslavije i bio je u funkciji do 2006. godine. Međutim, zahvaljujući grupi studenata sa različitih fakulteta, biva ponovo otvoren 2013. godine i od tada nesmetano nastavlja sa radom. AIESEC Crne Gore čini jedan lokalni komitet u Podgorici, a prijem novih članova se vrši 2 puta godišnje i to u februaru i septembru.

Službeni sajt: https://web.archive.org/web/20180614172959/http://aiesec.org.me/index.html

AIESEC Alumni[уреди]

Članovi postaju AIESEC Alumni nakon završenih studija i aktivnog članstva u organizaciji. Oni nastavljaju da podržavaju organizaciju i doprinose joj svojim znanjem i iskustvom.

AIESEC Alumni danas su lideri u svojim oblastima. Neki od najuspešnijih AIESEC Alumnija su:

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ „AIESEC in Numbers”. www.aiesec.org. 
  2. ^ Mattia, Fioretta Benedetto (2003-09-30). Elsevier's Dictionary of Acronyms, Initialisms, Abbreviations and Symbols (на језику: енглески). Elsevier. ISBN 9780080544137. 
  3. ^ „Student associations”. www.unive.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала на датум 2017-06-05. Приступљено 2017-06-08. 
  4. ^ „About AIESEC | AIESEC Global”. AIESEC (на језику: енглески). Приступљено 2017-06-08. 
  5. ^ „AIESEC | Live the experience”. AIESEC. Приступљено 2019-02-07. 
  6. ^ „Non-governmental organizations committee recommends 52 organizations for consultative status with economic and social council”. www.un.org. 
  7. 7,0 7,1 Ruggiero, Cassandra (22. 09. 2013). „The end of the IANYD and ICMYO Meetings – just the start of AIESEC’s involvement with the United Nations”. AIESEC International. Архивирано из оригинала на датум 05. 12. 2014. Приступљено 27. 11. 2014. 
  8. ^ „UNESCO English Search: AIESEC”. UNESCO. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2014. Приступљено 18. 10. 2014. 
  9. ^ „AIESEC: Contact Us”. AIESEC. 
  10. ^ https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=en&tl=bs&u=http%3A%2F%2Faiesec.at%2Ftag%2Faiesec-history%2F
  11. ^ „Stotinu godina finske kulture”. Deutschewelle. Приступљено 16. 8. 2019. 
  12. ^ Kern, Beth (2003-10-02). "AIESEC Helps Interns Make Adjustments". University Chronicle.
  13. ^ „Polish-Soviet War”. 
  14. ^ „Franco-Prussian War”. 
  15. ^ „Zašto radimo ono što radimo”. 
  16. ^ „About us- Archives”. 
  17. ^ „1956”. 
  18. ^ „So, what is AIESEC?”. 
  19. ^ „Morris Wolff”. 
  20. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 23. 03. 2013. Приступљено 03. 03. 2013. 

Spoljašnje veze[уреди]