AR-10

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
,,ArmaLite AR-10"
AR-10 in the National Firearms Museum.jpg
AR-10
Врста Аутоматска пушка
Порекло  САД
Употреба
Употреба у Португал, Судан и други
Бојно деловање Португалски колонијални рат
Анголски рат за независност
Рат за независност Мозамбика
Судански грађански рат
Рат у Вијетнаму
Инвазија Источног Тимора
Производња
Произвођач ArmaLite
Artillerie Inrichtingen (AI)
Colt's Manufacturing Company
Произведено 9.900 комада
Варијанте
Спецификације
Тежина (напуњена) 4,05 kg
Дужина 1.050 mm
Дужина цијеви 528 mm
Калибар 7.62x51 mm
Врста операције директни удар повратног затварача
Начин дејства јединачно и рафално
Брзина паљбе 700 мет/мин
Брзина зрна 840 m/s
Макс. еф. домет 400 m
Одвојиви магацин 20 ком.
Нишан механички

AR-10 (енгл. ArmaLite AR-10), је америчка аутоматска пушка калибра 7.62x51mm, коју је током 1950-их конструисао Јуџин Стонер за компанију „Армалајт", тада део корпорације „Ферчајлд еиркрафт".[1] Пушка AR-10 је 1956 тестирана на конкурсу Америчке војске за нову стандардну службену пушку али је одбијена у корист М14, пошто је конкурс био намештен. Бројна решења са ове пушке су касније примењена на пушци AR-15, односно М-16.[2]

Серијски се производила у холандској фабрици „Artillerie Inrichtingen" и у мањем броју су је куповале поједине земље.[3][4] Показала се као поуздано и изузетно модерно оружје за то време. Цена пушке AR-10 је почетком 1960-их износила $225.[5]

Земље кориснице[уреди]

Португалски војници са AR-10 током колонијалног рата.
Португалски падобранац са пушком AR-10, на хеликоптеру.

Референце[уреди]

  1. ^ Pikula, Major Sam. The ArmaLite AR-10. Regnum Fund Press. 1998. ISBN 978-9986-494-38-6. стр. 27-29.
  2. ^ ArmaLite History Archived 1 October 2008[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  3. ^ Peter G. Kokalis Retro AR-15. nodakspud.com
  4. ^ Danford Allan Kern The influence of organizational culture on the acquisition of the m16 rifle. m-14parts.com. A thesis presented to the Faculty of the US Army Command and General Staff College in partial fulfillment of the requirements for the degree MASTER OF MILITARY ART AND SCIENCE, Military History. Fort Leavenworth, Kansas 2006
  5. ^ Ezell (1983). стр. 46–47.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]