AR-10

С Википедије, слободне енциклопедије
ArmaLite AR-10
AR-10 in the National Firearms Museum.jpg
AR-10
ВрстаАутоматска пушка
Порекло САД
Употреба
Употреба уПортугал, Судан и други
Бојно деловањеПортугалски колонијални рат
Анголски рат за независност
Рат за независност Мозамбика
Судански грађански рат
Рат у Вијетнаму
Инвазија Источног Тимора
Производња
ПроизвођачArmaLite
Artillerie Inrichtingen (AI)
Colt's Manufacturing Company
Произведено9.900 комада
Спецификације
Маса(напуњена) 4,05 kg
Дужина1.050 mm
Дужина цијеви528 mm
Калибар7.62x51 mm
Врста операциједиректни удар повратног затварача
Начин дејствајединачно и рафално
Брзина паљбе700 мет/мин
Брзина зрна840 m/s
Макс. еф. домет400 m
Одвојиви магацин20 ком.
Нишанмеханички

AR-10 (енгл. ArmaLite AR-10), је америчка аутоматска пушка калибра 7.62x51mm, коју је током 1950-их конструисао Јуџин Стонер за компанију „Армалајт", тада део корпорације „Ферчајлд еиркрафт".[1] Пушка AR-10 је 1956 тестирана на конкурсу Америчке војске за нову стандардну службену пушку али је одбијена у корист М14, пошто је конкурс био намештен. Бројна решења са ове пушке су касније примењена на пушци AR-15, односно М-16.[2]

Серијски се производила у холандској фабрици „Artillerie Inrichtingen" и у мањем броју су је куповале поједине земље.[3][4] Показала се као поуздано и изузетно модерно оружје за то време. Цена пушке AR-10 је почетком 1960-их износила $225.[5]

Земље кориснице[уреди | уреди извор]

Португалски војници са AR-10 током колонијалног рата.
Португалски падобранац са пушком AR-10, на хеликоптеру.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pikula 1998, стр. 27-29
  2. ^ ArmaLite History Архивирано 2008-10-01 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Peter G. Kokalis Retro AR-15. nodakspud.com
  4. ^ Danford Allan Kern The influence of organizational culture on the acquisition of the m16 rifle. m-14parts.com. A thesis presented to the Faculty of the US Army Command and General Staff College in partial fulfillment of the requirements for the degree MASTER OF MILITARY ART AND SCIENCE, Military History. Fort Leavenworth, Kansas 2006
  5. ^ Ezell 1983, стр. 46–47.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]