Admitansa

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о електротехници. За друге употребе, погледајте Адмитанса (вишезначна одредница).

U elektrotehnici, kod analize kola sa jednosmernim strujama pokazalo se pogodno da se uvede veličina recipročna otpornosti, koja je nazvana provodnost. Odgovarajuća definicija se može dati i kod kola sa naizmeničnim strujama. Dakle, recipročna vrednost impedanse, koja predstavlja količnik fazora struje i napona naziva se admitansa. Merna jedinica admitanse je simens (simbol S). Oliver Heaviside skovao je izraz admitansa u decembru 1887.[1]

Admitansa je definisana kao:

gde je — admitansa (merna jedinica simens) i — impedansa (merna jedinica om).

Otpor je mera protivljenja da struja u kolu bude stabilna, dok impedansa uzima u obzir ne samo otpor, već i dinamičke efekte (poznate kao reaktansa). Isto tako, admitansa nije samo mera s kojom sturja može stabilno da teče nego i dinamički efekt materijala susceptanse koja vodi do polarizacije:

gde je — admitansa (merna jedinica simens), konduktansa (merna jedinica simens) i susceptansa (merna jedinica simens), dok je .

Konverzija iz impedanse u admitansu[уреди]

Impedansa sastavljena je od realnih i imaginarnih delova:

gde je — otpornost (merna jedinica om) i — induktivni otpor (merna jedinica om).

Pošto je impedansa kompleksna veličina, admitansa je takođe kompleksna veličina. Ona se takođe može predstaviti preko svog modula i argumenta kao:

gde je provodnost, a susceptansa, koji su dati kao:

Veličina i faza admitanse dati su kao:

gde je — provodnost (merna jedinica simens) i — susceptansa (merna jedinica simens).

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Ushida, Jun; Tokushima, Masatoshi; Shirane, Masayuki; Gomyo, Akiko; Yamada, Hirohito (2003). „Immittance matching for multidimensional open-system photonic crystals”. Physical Review B. 68 (15). arXiv:cond-mat/0306260Слободан приступ. Bibcode:2003PhRvB..68o5115U. doi:10.1103/PhysRevB.68.155115.