Ahernar

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ahernar
Eridanus constellation map.svg
Red circle.svg
Lokacija Ahernara (zaokruženo)
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Eridan
Rektascenzija 01h 37m 42.84548s[1]
Deklinacija –57° 14′ 12.3101″[1]
Prividna magnituda (V) 0.40 - 0.46[2]
Karakteristike
Spektralni tip B6 Vep[3]
U−B indeks boja −0.66[4]
B−V indeks boja −0.16[4]
Varijabilni tip Be[2]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)+16[5] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: 87.00 ± 0.58[1] mas/g
Dek.: −38.24 ± 0.50[1] mas/g
Paralaksa (π)23.39 ± 0.57[1] mas
Rastojanje139 ± 3 ly
(43 ± 1 ps)
Apsolutna magnituda (MV)–1.46[6]
Detalji
Masa6.7[7] M
Poluprečnik7.3 × 11.4[8] R
Luminoznost3,150[8] L
Površinska gravitacija (log g)3.5[9] cgs
Temperatura~15,000[9] K
Rotaciona brzina (v sin i)250[9] km/s
Starost37.3[10] Myr
Druge oznake
α Eri, CD -57°334, FK5 54, HD 10144, HIP 7588, HR 472, SAO 232481,[11] 70 Eri, 2 G. Eri, 水委一
Referentne baze podataka
SIMBADdata

Ahernar[12] je primarna (ili 'A') komponenta[13] binarnog sistema[7] označenog sa Alfa Eridani (α Eridani, skraćeno Alfa Eri, α Eri), koji je najsjajnija zvezda u sazvežđu Eridan, i deveta najsjajnija zvezda noćnog neba. Dve komponente su označene kao Alfa Eridani A (primarna) i B (sekundarna, takođe poznata pod nazivom Ahernar B). Kao što je utvrđeno pomoću astromerskog satelita Hiparkos,[14][15] ova zvezda je udaljena oko 139 ly (43 pc) od Sunca.[1]

Od deset naizgled najsjajnijih zvezda na noćnom nebu,[nb 1] Alfa Eridani je najtoplija i najviše plave boje, zbog toga što je Ahernar spektralnog tipa B. Ahernar ima neobično veliku brzinu rotacije, zbog čega poprima spljošteni u oblik. Sekundarna zvezda je manja, spektralnog tipa A, i orbitira Ahernar na udaljenosti od oko 12 astronomskih jedinica (AU).

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ The ten brightest stars in the nighttime sky in terms of apparent magnitude are, from brightest to least brightest, Sirius, Canopus, Alpha Centauri, Arcturus, Vega, Capella, Rigel, Procyon, Achernar and Betelgeuse

Reference[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 van Leeuwen, F. (novembar 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  2. 2,0 2,1 Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  3. ^ Nazé, Y. (novembar 2009). „Hot stars observed by XMM-Newton. I. The catalog and the properties of OB stars”. Astronomy and Astrophysics. 506 (2): 1055—1064. Bibcode:2009A&A...506.1055N. arXiv:0908.1461Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/200912659. 
  4. 4,0 4,1 Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  5. ^ Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Ур.: Batten, Alan Henry; Heard, John Frederick. Determination of Radial Velocities and their Applications, Proceedings from IAU Symposium no. 30. University of Toronto: International Astronomical Union. Bibcode:1967IAUS...30...57E. 
  6. ^ Moujtahid, A.; Zorec, J. (2000). „The Visual Absolute Magnitude of the Central Objects in Be Stars”. The be Phenomenon in Early-Type Stars. 214: 55. Bibcode:2000ASPC..214...55M. 
  7. 7,0 7,1 Kervella, P.; Domiciano de Souza, A.; Bendjoya, Ph. (jun 2008). „The close-in companion of the fast rotating Be star Achernar”. Astronomy and Astrophysics. 484 (1): L13—L16. Bibcode:2008A&A...484L..13K. arXiv:0804.3465Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:200809765. 
  8. 8,0 8,1 Carciofi, A. C.; et al. (mart 2008). „On the Determination of the Rotational Oblateness of Achernar”. The Astrophysical Journal. 676 (1): L41—L44. Bibcode:2008ApJ...676L..41C. arXiv:0801.4901Слободан приступ. doi:10.1086/586895. 
  9. 9,0 9,1 9,2 Kervella, P.; et al. (januar 2009). „The environment of the fast rotating star Achernar. II. Thermal infrared interferometry with VLTI/MIDI”. Astronomy and Astrophysics. 493 (3): L53—L56. Bibcode:2009A&A...493L..53K. arXiv:0812.2531Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:200810980. 
  10. ^ Tetzlaff, N.; Neuhäuser, R.; Hohle, M. M. (2011). „A catalogue of young runaway Hipparcos stars within 3 kpc from the Sun”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 410 (1): 190. Bibcode:2011MNRAS.410..190T. arXiv:1007.4883Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17434.x. 
  11. ^ „Achernar -- Be Star”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 16. 2. 2010. 
  12. ^ „Achernar”. Merriam-Webster Dictionary. 
  13. ^ „Naming Stars”. IAU.org. Приступљено 16. 12. 2017. 
  14. ^ Perryman, M. A. C.; Lindegren, L.; Kovalevsky, J.; et al. (jul 1997). „The Hipparcos Catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 323: L49—L52. Bibcode:1997A&A...323L..49P. 
  15. ^ Perryman, Michael (2010). The Making of History's Greatest Star Map. The Making of History's Greatest Star Map. Astronomers’ Universe. Heidelberg: Springer-Verlag. Bibcode:2010mhgs.book.....P. ISBN 978-3-642-11601-8. doi:10.1007/978-3-642-11602-5. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]