Ајни
| Укупна популација | |
|---|---|
| 30.000-50.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Кина (Синђанг) | |
| Језици | |
| Ајнијски, ујгурски | |
| Религија | |
| Шиизам (већина) и сунизам (мањина) | |
| Сродне етничке групе | |
| Персијанци, Ујгури и други ирански и туркијски народи |
Ајни или Ајну су туркијска етничка група коју кинеске власти званично непризнају. Већином су шиити (алевити).[1][2][3] Процењује се да их има 30.000 до 50.000, већином насељених на ободу пустиње Такла Макан у покрајини Синђанг.[4][5]
Језик[уреди | уреди извор]
Ајни говоре ајнијским језиком, једним од туркијских језика карлучке гране, у коме је присутан велики утицај персијског.[4] Према неким лингвистима ајнијски је мешовити језик, јер је граматика већим делом туркијска (у суштини западнојугурска), док је вокабулар углавном ирански.[6] Ајни у својим домовима говоре ајнијским, док у јавности употребљавају ујгурски.
Историја[уреди | уреди извор]
Порекло Ајна није у потпуности познато. Према једној групи историчара преци Ајна су били ирански номадски народ који је дошао из Великог Ирана пре неколико стотина година,[7] док је према другима персијски речник ајнијског језика последица тога што су ирански језици некада били главни трговински језици у региону или према другој варијанти, тога што су се персијски трговци женили локалним женама.[8]
Ајни су у неком тренутку примили ислам заједно са Ујгурима. Трзавице у односима са Ујгурима и другим локалним туркијским народима довеле су до њиховог потискивања у мање плодне области Таримске котлине у близини пустиње Такла Макан.[5]
Ајни су учествовали у побуни Јакуб Бега око 1864. године против владавине династије Ћинг. Придружили су се Кумулском устанку 1930-их. Након успостављања комунистичке државе 1949. године, држава је признала одређене етничке групе и омогућила им више слободе културе. Ајни су захтевали да буду признати као посебна етничка група, али су одбијени и држава је уместо тога одлучила да их призна као део ујгурског народа.[5]
Култура[уреди | уреди извор]
Привреда[уреди | уреди извор]
Ајни се углавном баве пољопривредом, сточарством или раде у грађевинској индустрији у градовима. Неколицина се бави риболовом или ловом. У прошлости су неки били трговци, обрезивачи или просјаци.[4][5]
Дискриминација[уреди | уреди извор]
Ајне њихови суседи називају увредљивим називом Абдал.[4] Мешовити бракови са Ујгурима су ретки.[9] Ипак, кинеске власти их убрајају у Ујгуре.[9]
Вера[уреди | уреди извор]
Ајни су већином алевити,[1][3][2] а мањим делом сунити.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Louie, Kam (2008). The Cambridge Companion to Modern Chinese Culture. Cambridge_University_Press. стр. 114. ISBN 978-0521863223.
- ^ а б „Mummy dearest : questions of identity in modern and ancient Xinjiang Uyghur Autonomous Region”. Alyssa Christine Bader Whitman_College p31. 9. 5. 2012. Приступљено 19. 11. 2020.
- ^ а б Starr, S. Frederick (2004). Xinjiang: China's Muslim Borderland: China's Muslim Borderland. Routledge. стр. 303. ISBN 978-0765613189.
- ^ а б в г Johanson, Lars (2001). „Discoveries on the Turkic Linguistic Map” (PDF). 5. Stockholm: Swedish Research Institute in Istanbul: 21—22.
- ^ а б в г д Minahan, James B. (2014). Ethnic Groups of North, East, and Central Asia: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 14—15. ISBN 9781610690188.
- ^ Bakker, Peter (2003). „Mixed Languages as Autonomous Systems”. Ур.: Matras, Yaron; Bakker, Peter. The Mixed Language Debate: Theoretical and Empirical Advances. Trends in Linguistics. Berlin: Mouton de Gruyter. стр. 107—150. ISBN 978-3-11-017776-3.
- ^ Safran, William (1998). Nationalism and Ethnoregional Identities in China. Routledge. стр. 77. ISBN 978-0-7146-4921-4.
- ^ Matras, Yaron; Bakker, Peter (2003). The Mixed Language Debate: Theoretical and Empirical Advances. Walter de Gruyter. стр. 9. ISBN 3-11-017776-5.
- ^ а б Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, Tex.: SIL International.