Akutno oštećenje kičmene moždine

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Akutno oštećenje kičmene moždine
Cervical Spine MRI (T2W).jpg
MRI preloma sa dislokacijom prčljena i kompresiom kičmene moždine
SpecijalnostiNeurohirurgija
TipoviKomplena, parcijalna.[1]
Dijagnostički metodKlinički simptomi i slikovne metote[1]
LečenjeKonzervativni i hirurški[1]
Frekvencija12.000 slučajeva godišnje u SAD[2]

Akutno oštećenje kičmene moždine su transekcije kičmene moždine, koje mogu biti komplente i parcijalne. Kod kompletnog oblika oštećene su sve strukture odre­đenih segmenata kičmene moždine, dok su kod parcijalnog oštećenja zahvaćene sa­mo određene strukture u transverzalnim nivoima kičmene moždine..

Najčešći uzroci akutnog oštećenja kič­mene moždine su trauma, metastazni ekstraduralni tumori, akutni mijelitisi (mijelo-patije), infarkt kičmene moždine koji nastaje usled tromboze prednje spinalne arterije, hematomijelija, subduralna ili epiduralna hemoragija.

Istorijat bolesti[уреди]

Prvi pisani tragove o bolesti nalazimo u drevnom egipatskom Edvin Smith Papirus-u iz 2500.g. p.n.e.

Više od nekoliko hiljada godina unazad poznate su teške posledice akutnog oštećenja kičmene moždine, kada prve pisane tragove nalazimo u drevnom egipatskom Edvin Smith Papirus iz 2500. godine pre nove ere, u kome postoji opis povrede kičmene moždine, za koju se kaže da se „ne leči".[3]

Hindu tekstovi iz 1800. godine pre nove ere pominju i SCI i opisuju tehnike trakcije (istezanja) kako bi se ispravila oštećena kičma.[3]

Grčki lekar Hipokrat, rođen u petom veku pre nove ere, opisao je oštećenja kičmene moždine u svom Hipokratovom korpusu i izumeo uređaje za vuču kako bi ispravio dislocirane pršljenove.[4]

Aulus Cornelius Celsus, rođen 30. g. p.n.e., piše da povreda kičme rezultira brzom smrću.[3]

U drugom veku grčki lekara Galen eksperimentisao je na majmuna i utvrdio da je horizontalno rezanje kroz kičmenu moždinu dovelo do gubitka svih senzacija i kretanja ispod nivoa reza.[5]

Grčki lekar iz sedmog veka Paul Aegina opisao je hirurške tehnike za lečenje polomljenih pršljenova uklanjanjem fragmenata kostiju, kao operaciju smanjenja pritiska na kičmu.[3]

Mali medicinski napredak je u ovoj oblasti ostvaren je u srednjem veku u Evropi; sve dok u renesansi nisu na crtežima prikazani anatomske strukture kičme i njenih živaca, od starne Leonarda da Vincija i Andreasa Vesaliusa.[4]

Prvi koji je pacijentu uklonio metak iz lumbalne kičme bio je1762. godine hirurg Andre Louis. Nakon ovog zahvata pacijent je povratio kretanje u nogama.[4]

Godine 1829. hirurg Gilpin Smit obavio je uspešnu laminektomiju koja je poboljšala osećaj pacijenta.[6]

Međutim, ideja da je SCI neizlečiva ostala je dominantna sve do početka 20. veka [146] Godine 1934. stopa smrtnosti u prve dve godine nakon povrede kičme bila je preko 80%, uglavnom zbog infekcija urinarnog trakta.[7]

Tek u drugoj polovini 20. veka razvoj slikovnih metoda u radiologiji, operativnih metoda u hirurgiji, medicinskoj nezi i rehabilitacionoj medicini doprineo je značajnom poboljšanju terapije oštećenja kičmene moždine.[8] Na dalji uspeh u lečenjuuticalo je i stvaranje službi hitnih medicinskih usluga za profesionalni i bezbedan transport ljudi u bolnicu jer je poboljšao ishod bolesti počev od sedamdesetih godina 20. veka.[9] Ova i druga poboljšanja u nezi i praćenju bolesnika rezultovala su od 1940. godine povećanim trajanjem života ljudi sa oštećenjem kičmene moždine; vremena preživljavanja (koje je poboljšano za oko 2.000 %.[10]

Sindrom kompletne transekcije kičmene moždine[уреди]

Sindrom kompletne transekcije kičmene moždine uzrokuju mnogobrojni činioci, a najčešći je to prelom kičmenog stuba i ishemija.[11] Može biti kompletna i parcijalna, npr. grudnih i slabinskih segmenata kičmene moždine:

Kompletna transekcija kičmene moždine

Kompletna transekcija KM manifestuje se spinalnim šokom, pored koga kliničkom slikom dominiraju i sledeći znaci i simptomi: lezije kičmene moždine nastaje:

  • respiratorna nsuficijencija,
  • kvadriplegija,
  • arefleksija i anestezija ispod nivoa lezije,
  • neurogeni šok sa hipotenzijom i kompenzatornom tahikardijom,
  • gubitak sfinkterijalne kontrole,
  • distenzija trbuha zbog paralitičkog ileusa.

Može se razviti Hornerov sindrom, te anhidroza zbog lezije simpatikusa.

Parcijalna lezija grudnih i slabinskih segmenata kičmene moždine

Ova vrsta lezija manifestuju se spinalnim šokom. Pri tome se ne moraju razviti respiratorna simptomatologija.

Prednji spinalni sindrom[уреди]

Prednji spinalni sindrom uključuje kompletnu motornu paralizu i gubitak osećaja bola i temperature ispod nivoa lezije. Ukoliko je očuvana stražnja kolumna dodir, vibracija i propriocepcija su očuvani.

Ovaj sindrom je uzrokovan kompresijom prednje spinalne arterije, sa pratećom ishemijom. Udružen je sa rasprskavajućim frakturama kičme (burst fracture), spinalnih kolumni i retropulzijom fragmenata, kao i posledičnom aksijalnom kompresijom.[11][12][13][14][15] [16][17][18]

Centralni spinalni sindrom[уреди]

Centralni spinalni sindrom uzrokovan je oštećenjem kortikospinalnog puta. Karakteriše ga slabost, (više u gornjim nego u donjim udovima) koja je više izražena u distalnim delovima ekstremiteta.

Udružen je sa hiperekstenzionim povredama kod pacijenata sa spondilozom ili kompresivnom stenozom cervikalnog kanala. Ekstenzija uzrokuje zabacivanje flavuma i uklještenje kičmene moždine, što je najverovatnije glavni uzrok ovog sindroma.[11]

Akutne parcijalne transverzalne lezija kičmene moždine[уреди]

Pad kao uzrok oštećenja kičmene moždine

Brown-Séquard-ov sindrom[уреди]

Sindrom hemisekcije kičmene moždine, ili Brown-Sequard, ili akutna parcijalna transverzalna lezija kičmene moždine uključuje povredu kičmene moždine samo na jednom mjestu. Hemisekcija kičmene moždi­ne najčešće nastaje kao posledica direktnih trauma (npr ubod nožem).[11]

Nastaje u izuzetnim sluča­jevima i karakteriše se slabošću udova i oštećenjem dubokog senzibiliteta na strani lezije (prekid ipsilateralnih puteva-piramidnog i zadnjih funikula). Na suprot­noj strani postoji neosetljivost za bol, toplo i hladno (oštećenje ukrštenog spinotala-mičnog puta).

Hornerov sindrom[уреди]

Hornerov sindrom se manifestuje miozom, ptozom, enoftalmuson i anhidrozom. Uzrok je oštećenje vratnog simpatikusa.[19] [20][21][22][23]

Sindrom posteroinferiorne cerebelarne arterije[уреди]

Sindrom posteroinferiorne cerebelarne arterije se manifestuje različitim konstelacijama uključuje disfagiju, disfoniju, štucanje, vrtoglavicu, povraćanje, cerebelarnu ataksiju. Može biti rezultat visoke cervikalne lezije, a može biti uzrokovan i okluzijom vertebralne arterije sa diskokacijom i hiperekstenzijom cervikalne kičme.[11]

Sindrom kaude ekvine i medularnog konusa[уреди]

Sindrom kaude ekvine (lat. cauda equina syndrome - CES) manifestuje se određenom grupom simptoma, kao što su:

  • nesimetričan radikularni bol u perineumu,
  • gubitak osećaja u slabinskim dermatomimima S1, S2 i S3 (fenomen jahačih pantalona),
  • radikularni bol u udovima,
  • oštećenje sfinktera sa inkontinencijom ili retencijom mokrenja i stolice,
  • motorna slabost u udovima sa hiporefleksijom ili arefleksijom.[24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34]

Vaskularne lezije kičmene moždine[уреди]

Према најјеdnostavniјој podela vaskularnе leziје kičmene moždine, sa anatomskog gledišta, dele se na vaskularne malformacije i ishemijsko - hemoragijske poremećaje.[35][36][37]

Vaskularne malformacije kičmene moždine[уреди]

Vaskularne malformacije kičmene moždine predstavljanju heterogenu grupu poremećaja krvih sudova koji dovode do loštečenja kičmene moždine na direktan ili indirektan način.

Ova grupa poremećaja se sastoji od: arteriovenskih malformacija (AVMs), duralnih arteriovenskih fistula (AVF), spinalnih hemangioma, kavernoznih angioma i aneurizmi. Spinalne vaskularne malformacije sastoje se od abnormalnih veza između normalne arterijske i venske cirkulacije. Kod ovih malformacija ne postoji kapilarna mreža. Kao rezultat toga, venski pritisak se povećava i stvara mogućnost nastanka hemoragije ili infarkcije.[38][39]

Ishemijsko - hemoragijski poremećaji[уреди]

Prolazna ishemija kičmene moždine se manifestuje prolaznom slabošću donjih udova izazvanih naporom.

Venski infarkt se manifestuje subakutno, bolovima u leđima, trbuhu ili nogama. Postoji različit stepen motornog i senzitivnog deficita, ali bez jasno određenog uzorka. Nivo ispada senzibiliteta je sličan kao kod arterijskog ishemijskog poremećaj.[11]

Izvori[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 ATLS - Advanced Trauma Life Support - Student Course Manual (10th ed.). American College of Surgeons. 2018. pp. 129–144. ISBN 78-0-9968262-3-5.
  2. ^ „Spinal Cord Injury Facts and Figures at a Glance” (PDF). 2012. Приступљено 16. 5. 2018. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Lifshutz, J.; Colohan, A. (2004). "A brief history of therapy for traumatic spinal cord injury". Neurosurg Focus. 16 (1 E5): E5. doi:10.3171/foc.2004.16.1.6 PMID 15264783
  4. 4,0 4,1 4,2 Holtz & Levi 2010, стр. 3–4.
  5. ^ Holtz & Levi 2010, стр. 5.
  6. ^ Holtz & Levi 2010, стр. 6.
  7. ^ Fallah, Dance & Burns 2012, стр. 235.
  8. ^ Morganti-Kossmann, Raghupathi & Maas 2012, стр. 229.
  9. ^ Sabharwal 2013, стр. 35.
  10. ^ Holtz & Levi 2010, стр. 7.
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 Nieuwenhuys R, Voogd JC et al. The Human Central Nervous System. Springer, Berlin, New York; 2008.
  12. ^ Wilting J, Muller TS, Ebensperger C, et al. Development of the vertebral column: morphogenesis and genes. In: Vogel R, Fanghaenel J, Giebel J, eds. Aspects of terminology. Marburg, Germany: Tectum Verlag, 1996.
  13. ^ Seller MJ, Nevin NC. Periconceptional vitamin supplementation and the prevention of neural tube defects in South-East England and Northern Ireland. J Med Genetics 1984; 21:325–30.
  14. ^ Iqbal MM. Prevention of neural tube defects by periconceptional use of folic acid. Pediatr Rev 2000; 21(2):58–66.
  15. ^ Moore K, Persaud TVN. The developing human: clinially oriented embryology, 6th ed. Philadelphia: W.B. Saunders Company, 1998.
  16. ^ Nolting D, Hansen B, Keeling J, Kjaer I. Prenatal development of the normal human vertebral corpora in different segments of the spine. Spine 1998; 23(21):2265–71.
  17. ^ Capecchi MR. Function of homeobox genes in skeletal development. Ann NY Acad Sci 1996; 785:34–7.
  18. ^ Gasser RF. Evidence that sclerotomal cells do not migrate medially during normal embryonic development of the rat. Am J Anat 1979; 154:509–24.
  19. ^ Réthelyi M, Light AR, Perl ER. Synaptic ultrastructureof functionally and morphologically characterized neurons of the superficial spinal dorsal horn of the cat. J Neuroscience. 1989; 9:1846–63.
  20. ^ Bennett GJ, Abdelmoumene M, Hayashi et al. Spinal cord layer I neurons with axon collaterals that generate local arbors. Brain Res 1981; 209:421–6.
  21. ^ Mannen H, Sugiura Y. Reconstruction of neurons of dorsal horn proper using Golgi-stained serial sections. J Comp Neurol 1976; 168:303–12.
  22. ^ Romanes GJ. The motor columns of the spinal cord. Prog Brain Res 1964; 11:93–116.
  23. ^ Schoenen J. Dendritic organization of the human spinal cord: The motoneurons. J Comp Neurol 1982b; 211:226–47.
  24. ^ Naderi S, Ture U, Pait TG. History of the spinal cord localization. Neurosurg Focus 2004; 16:E15.
  25. ^ Brown AG. Organization in the spinal cord. The anatomy and physiology of identified neurons New York: Springer, 1981.
  26. ^ Schoenen J, Faull RLM. Spinal cord: Cytoarchitectural, dendroarchitectural and myeloarchiotectural organization, In: Paxinos G, ed.The Human Nervous System. San Diego: Academic Press,1990; 19–53.
  27. ^ Brown AG. Nerve cells and nervous systems. Springer Verlag, 1991.
  28. ^ Bican O, Minagar A, Pruitt AA. The spinal cord: A review of functional neuroanatomy. Neurol Clin 2013; 31:1–18.
  29. ^ Tubbs RS, Loukas M, Slappey JB et al. Clinical anatomy of the C1 dorsal root, ganglion, and ramus: A review and anatomical study. Clin Anat 2007; 20:624–67.
  30. ^ O’Rahilly R. Human embryology and teratology. New York: John Wiley & Sons, 1996.
  31. ^ Slack JMW. We have a morphogen!. Nature 1987; 327:553–4.
  32. ^ Tabin CJ. Retinoids, homeoboxes, and growth factors: toward molecular models for limb development. Cell 1991; 66:199–217.
  33. ^ Moore K, Persaud TVN. The developing human: clinially oriented embryology, 6th ed. Philadelphia: W.B. Saunders Company, 1998.
  34. ^ Nolting D, Hansen B, Keeling J, Kjaer I. Prenatal development of the normal human vertebral corpora in different segments of the spine. Spine 1998; 23(21):2265–71.
  35. ^ Anson JA, Spetzler RF. Interventional neuroradiology for spinal pathology. Clin Neurosurg 1992; 39:388-417.
  36. ^ Krings T. Vascular Malformations of the Spine and Spinal Cord : Anatomy, Classification, Treatment. Klin Neuroradiol 2010. 4747
  37. ^ Özkan N, Kreitschmann-Andermahr I, Goerike SL, Wrede KH, Kleist B, Stein KP et al. Single center experience with treatment of spinal dural arteriovenous fistulas. Neurosurg Rev 2015; 38(4):683-92.
  38. ^ Signorelli F, Della Pepa GM, Sabatino G, Marchese E, Maira G, Puca A, et al. Diagnosis and management of dural arteriovenous fistulas: a 10 years single-center experience. Clin Neurol Neurosurg 2015; 128:123-9.
  39. ^ Clark S, Powell G, Kandasamy J, Lee M, Nahser H, Pigott T. Spinal dural arteriovenous fistulas--presentation, management and outcome in a single neurosurgical institution. Br J Neurosurg 2013; 27(4):465-70.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).